Hrabrost

U svakom ljudskom društvu postoje brojne priče o herojima u kojima se slave njihova hrabra dela. Ove priče služe kao pedagoške poruke novim generacijama kako se treba ponašati u opasnim vremenima i za šta „vredi umreti”. Pričama o herojskom žrtvovanju pojedinaca se poručuje da zajednica kojoj pripada junak jeste vrednija od njegovog života. Kako je savremeni čovek mnogo više usmeren na sadašnjost i budućnost nego na prošlost, sve je manje pojedinaca koji su spremni za bilo koje hrabro, herojsko delo. Zato je potrebno da pojasnimo savremeno viđenje koncepata kao što su „hrabrost” i „kukavičluk”.

Svakodnevni život je pun raznoraznih rizika, od hodanja klizavim pločicama nakon tuširanja do prelaska preko ulice. Pored ovih rizika koji su za većinu prihvatljivi i čine deo normalnog života, postoje i one druge situacije u kojima postoji veći rizik za telo ili mogućnost nastanka neke druge negativne posledice. Smatra se da je za suočavanje sa ovim izazovima potrebna ona osobina koju zovemo hrabrost.

Iako se hrabrim podvigom smatra ono što osoba uradi, savremene definicije hrabrosti je razlikuju od neustrašivosti ili lude hrabrosti. Dok neustrašiva osoba ne oseća nikakav strah, hrabra osoba oseća strah, ali ipak čini ono što smatra da je ispravno. Hrabra osoba je ona koja je svesna rizika u koji ulazi i mogućih negativnih posledica, zbog čega se boji, ali taj strah prevazilazi. Prema Aristotelu hrabrost je vrlina između dve krajnosti: kukavičluka i lude, nerazumne hrabrosti.

Postoji nekoliko vrsta hrabrosti. Fizička hrabrost je kada osoba ulazi u situaciju u kojoj bi mogla telesno da nastrada. Moralna hrabrost je kada osoba ulazi u situaciju u kojoj bi mogla da bude odbačena ili šikanirana zbog toga što zastupa svoje mišljenje koje je u suprotnosti sa mišljenjem autoriteta ili grupe kojoj pripada. Postoji i psihološka hrabrost, kada osoba treba da čini nešto što je dobro za nju ili druge uprkos iracionalnom strahu koji oseća. Za svakodnevni život u savremenom društvu retko je potrebna fizička hrabrost, ali je sve potrebnija moralna hrabrost kao i psihološka hrabrost.

Poznati egzistenijalista Rolo Mej je ukazao da u savremenom društvu suprotnost hrabrosti nije kukavičluk, već je to konformizam. Pod konformizmom smatramo onu osobinu kada ljudi gledaju samo svoj interes, svoju sigurnost i svoju udobnost. Konformizam odgovara svakoj vlasti, tako da su veoma retki političari koji pozivaju građane da budu hrabri i aktivni, da misle svojom glavom.

Ako želimo da živimo boljim životima, i kao pojedinci i kao zajednica, tada treba da prihvatimo izazove svakodnevnog života i pokažemo veću hrabrost. Ako svoju decu učimo da postanu razumno hrabra, svoj mikrosvet možemo da učinimo znatno boljim, pravednijim i razumnijim.