Srbiji neophodni centri za kontrolu besa

Naime, većina nasilnika sebe ne doživljava kao krive ili odgovorne – oni uvek imaju „opravdanje” za svoje ponašanje i smatraju da su njihove erupcije besa isprovocirali drugi. To može biti gužva u saobraćaju, šef koji ih je iznervirao, kiša koja pada već peti dan ili sunce koje nemilosrdno peče, žena koja „zvoca” ili deca koja galame dok on pokušava da se odmori.

Psihoterapeuti podsećaju da je ključna stvar za uspeh tretmana – dobrovoljni pristanak. Međutim, osobe sa poremećajem ličnosti ne osećaju potrebu da se leče jer – problem nije u njima, već u svetu koji ih okružuje.

Psihijatri podsećaju da su nasilju u porodici u najvećem broju slučajeva sklone osobe sa poremećajem ličnosti koje imaju slabu kontrolu impulsa i agresivnosti. Takođe, njih karakteriše odsustvo saosećajnosti i emocionalne inteligencije, zbog čega uopšte nisu u stanju da shvate koliku patnju kod drugih prouzrokuje njihovo ponašanje.

Veliki broj osoba sa poremećajem ličnosti je u detinjstvu bio žrtva zlostavljanja roditelja ili ljudi u koje su imali poverenje. Do erupcije njihovog besa najčešće dolazi kada im se neko suprotstavi. Iako se u psihijatrijskoj literaturi navodi podatak da u opštoj populaciji ima oko 14 odsto osoba sa poremećajem ličnosti, mnogi stručnjaci smatraju da njihov procenat dostiže i 30 odsto. Osim što je njihova motivacija za lečenje minimalna, način ponašanja je toliko zacementiran da ga je gotovo nemoguće promeniti. A na često pitanje – zbog čega žena ostaje u vezi sa nasilnim partnerom – odgovor glasi: zato što se periodi agresije i besa kod takvih ljudi poput klatna smenjuju sa periodima nežnosti, kajanja i izliva iskazivanja ljubavi.

Profesor Metju Liberman sa Univerziteta u Los Anđelesu smatra da se osobama sa poremećajem ličnosti nikako ne treba otvoreno suprotstavljati dok su u stanju akutnog besa, jer svaki pokušaj rasprave samo pogoršava situaciju – ma koliko da su argumenti druge strane racionalni i logični. On objašnjava da nasilnika treba pustiti da verbalno „izduva” bes, a potom se postaviti tako kao da imate razumevanje za situaciju koja ga je dovela u takvo stanje. Svađanje sa nasilnikom drastično povećava šansu da dođe do fizičke agresije, ističe Liberman.

Dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, smatra da bi otvaranje psihološko-psihijatrijskih savetovališta u jedinicama lokalne samouprave bilo dobra mera prevencije sociopatskog i društveno nepoželjnog ponašanja.

„U savetovalištima treba da se organizuje timski rad, a u timu treba zajedno da rade lekar, psiholog, socijalni radnik i lokalni policajac, kao i ugledna osoba iz lokalne sredine i predstavnik udruženja pacijenata. Mislim da bi formiranje ustanova koje bi se nazivale centrima za kontrolu besa delovale stigmatizujuće i sumnjam da bi u njih rado dolazili oni kojima su namenjene. Ali, smatram da bi timovi za kontrolu besa trebalo da funkcionišu u centrima za mentalno zdravlje ili u domovima zdravlja”, zaključuje dr Slavica Đukić Dejanović, koja je i sama neuropsihijatar sa dugogodišnjim iskustvom.