Kolonoskopija – pregled koji ne treba izbegavati

Zbog to­ga što se na osno­vu nje­ga tač­no mo­že utvr­di­ti šta je uzrok te­go­ba ko­je oso­ba ima. To su pre sve­ga pri­su­stvo kr­vi u sto­li­ci, na­gli gu­bi­tak u te­le­snoj ma­si, neo­bja­šnji­vi bo­lo­vi u sto­ma­ku, na­ro­či­to oni ko­ji bu­de pa­ci­jen­ta iz sna, pri­su­stvo po­li­pa, ili po­sto­ja­nje ra­ka de­be­log cre­va u po­ro­di­ci, pro­me­ne u ka­rak­te­ru pra­žnje­nja cre­va (na­glo na­sta­li za­tvor, ili pro­li­vi), po­sto­ja­nje si­de­ro­pe­nij­ske ane­mi­je (gu­bi­tak gvo­žđa kr­va­re­njem)…

Pro­fe­sor dr Ni­ko­la Mi­li­nić, na­čel­nik Ode­lje­nja ga­stro­e­ne­ro­lo­gi­je i he­pa­to­lo­gi­je be­o­grad­skog Kli­nič­ko-bol­nič­kog cen­tra „Be­ža­nij­ska ko­sa”, ob­ja­šnja­va da je ko­lo­no­sko­pi­ja me­to­da ko­ja je u osno­vi ve­o­ma bez­bed­na, a da u ma­lo­broj­nim slu­ča­je­vi­ma mo­gu da se ja­ve i ne­ke kom­pli­ka­ci­je, i to kod dva pa­ci­jen­ta na 10.000 pre­gle­da­nih. Mo­gu­će je da se kod oso­be ja­vi bol u sto­ma­ku, kr­va­re­nje iz de­be­log cre­va, po­vi­še­na te­le­sna tem­pe­ra­tu­ra, a ret­ko pro­bi­ja­nje zi­da cre­va in­stru­men­tom. 

– Ko­lo­no­sko­pi­ja je naj­bo­lji na­čin da se de­be­lo cre­vo ade­kvat­no pre­gle­da. Na vr­hu apa­ra­ta ko­lo­no­sko­pa na­la­zi se ka­me­ra po­mo­ću ko­je le­kar na ekra­nu vi­di sli­ku cre­va iz­nu­tra, a po­red nje se na­la­zi ma­la si­ja­li­ca, ko­ja omo­gu­ća­va da ta sli­ka bu­de ja­sna, jer je u cre­vu ina­če ve­o­ma „mrač­no”. Na vr­hu ure­đa­ja je i otvor ka­na­la kroz ko­ji se uba­cu­je vo­da, ili udu­va­va va­zduh u cre­vo, da bi se ono pro­ši­ri­lo, jer sa­mo ta­ko mo­že da bu­de do­bro pre­gle­da­no. U bli­zi­ni se na­la­zi i ka­nal ko­jim va­zduh i vo­da mo­gu da se „usi­sa­ju”. Po­sto­ji i otvor kroz ko­ji se mo­gu sta­vlja­ti ra­zni do­da­ci, kao što su na pri­mer bi­op­sij­ska kle­šta za uzi­ma­nje uzo­ra­ka tki­va na ana­li­zu, „om­če” za od­se­ca­nje po­li­pa, ži­či­ce kroz ko­je se pu­šta stru­ja pri­li­kom od­se­ca­nja po­li­pa, igle za in­jek­ci­o­nu te­ra­pi­ju... In­stru­ment je po­ve­zan sa pro­ce­so­rom, ko­ji ša­lje sli­ku na ekran pa le­kar mo­že da vi­di šta se tač­no „de­ša­va” u de­be­lom cre­vu pa­ci­jen­ta – ka­že dr Mi­li­nić.

Pre do­la­ska na pre­gled, de­be­lo cre­vo mo­ra da bu­de pot­pu­no či­sto. To se po­sti­že ade­kvat­nom pri­pre­mom. Pa­ci­jent dva da­na pre pre­gle­da tre­ba da bu­de na di­je­ti, za­bra­nje­no mu je uzi­ma­nje ma­sne hra­ne, kao i one ko­ja na­di­ma (ku­pus, pa­sulj, gra­šak, bo­ra­ni­ja, so­ja, so­či­vo). Ne sme­ju da se uzi­ma­ju ni sve­že vo­će i po­vr­će, mle­ko i mleč­ni pro­iz­vo­di, slat­ki­ši. Dan pre pre­gle­da uzi­ma se sred­stvo za „či­šće­nje”, vo­da, bi­stre su­pe i bi­stri sko­ko­vi, ča­je­vi... Cilj je da se od une­se­ne hra­ne ne stva­ra sto­li­ca, već da se cre­vo is­pi­ra, ka­ko bi se sva­ki nje­gov deo do­bro mo­gao vi­de­ti pri­li­kom pre­gle­da.

– Ko­lo­no­sko­pi­ja mo­že da bu­de ura­đe­na sa ili bez krat­ko­traj­ne op­šte ane­ste­zi­je. Pre­gled mo­že da bu­de ne­pri­ja­tan, ret­ko i bo­lan. Naj­ve­ću smet­nju pred­sta­vlja upum­pa­va­nje va­zdu­ha u cre­vo, što mo­že da iza­zo­ve na­gon za pra­žnje­njem cre­va, ili gr­če­ve. Pre­gled za­po­či­nje ta­ko što se pa­ci­jent po­sta­vlja u po­lo­žaj u ko­me le­ži na le­vom bo­ku. Le­kar pa­žlji­vo uvo­di in­stru­ment u de­be­lo cre­vo, kroz anus. In­stru­ment je du­ga­čak, naj­če­šće 125, ili 183 cen­ti­me­tra. Ako je pa­ci­jent ope­ri­san, i ima sto­mu na sto­ma­ku, ta­da se in­stru­ment u cre­vo uvo­di upra­vo kroz otvor na sto­ma­ku. Pre­gled tra­je oko 30 mi­nu­ta, a mo­že i znat­no du­že uko­li­ko se ra­di ne­ka in­ter­ven­ci­ja, po­put ukla­nja­nja po­li­pa (iz­ra­sli­na) – po­ja­šnja­va dr Mi­li­nić.