Bitka za kinesko tržište knjiga

Povremeno vam se čini da ste na izložbi primenjene umetnosti, a ne na sajmu knjiga. Ambiciozan je i nastup Irana, zemlje počasnog gosta, na odlično dizajniranom  štandu (500 metara kvadratnih), s obiljem knjiga i velikom delegacijom pisaca, ilustratora, prevodilaca i izdavača. Slogan iranskog nastupa je: „Živopisni san na putu svile.”

Domaćini vode računa o geopolitičkoj ravnoteži, evropski i azijski izlagači su otprilike podjednako zastupljeni, tu su i Amerikanci.

Već prvog dana sajma održan je Međunarodni izdavački forum, profesor Radosav Pušić, šef Katedre za sinologiju na beogradskom Filološkom fakultetu, govorio je o prevođenju kineske književnosti kod nas i srpske u Kini. Nažalost, Andrićeve, Kišove i Pavićeve knjige prevedene su sa jezika posrednika, engleskog i francuskog, ne sa srpskog. Domaćini ističu da je Srbija važna, da žele nastavak i produbljivanje saradnje i trebalo bi iskoristiti šansu.

Na Književnoj bini, na samom ulasku u sajam, o odnosu naše usmene književne tradicije, velikih romana 20. veka i savremene književnosti govore profesor Pušić i pisci Vladan Matijević i Vladimir Pištalo. Brzo i besprekorno, u oba smera, prevodi profesorka Đin Sjaolei. Publika reaguje, pita, traži preporuke za prevođenje... Ispostavlja se da najveći deo prisutnih studira jezike, neki od njih i srpski. Govornici iz Srbije dobijaju srdačan aplauz, veći kompliment im nije potreban.  Slede intervjui za Srpsku redakciju Kineskog radija. Dva sata kasnije, na srpskom štandu, razgovor  o putopisu, eseju i poeziji u našoj književnosti. Đin Sjaolei je u ova dva dana u Pekingu uradila treću verziju sopstvenog prepeva „Sumatre” Miloša Crnjanskog. Kaže, drugačije oseća nostalgiju nego kada je pesmu ranije prevodila. Ovde joj nedostaje Srbija, sinovi su joj tamo, a u Beogradu joj je nedostajala Kina. Profesorka govori stihove Crnjanskog na kineskom, Vladimir Pištalo na srpskom. Dirljivo.

U danu kada je ovaj tekst planiran za objavljivanje, na štandu Srbije biće promovisani novi prevodi srpskih pisaca na kineski, izdanja kuće Anhui koja je sufinansiralo naše Ministarstvo kulture i informisanja. Reč je o romanima Mirjane Novaković, Olivere Aelkić, Srđana Valjarevića i Vladislava Bajca. Kao gost svog izdavača, Bajac promoviše kinesko izdanje „Knjige o bambusu”, a zajedno sa još nekolicinom pisaca iz inostranstva, dobio je neku vrstu savetničkog zvanja za prevođenje sa prostora sa kojih dolazi.

S nestrpljenjem se očekuju sajamski dani otvoreni za široku publiku. Titulu „ambasador čitanja” ove godine nosi Liju Dženjun, pisac koji je 2014. otvorio Sajam knjiga u Beogradu. On je velika zvezda u Kini, po njegovim romanima i scenarijima snimljeno je desetak filmova i televizijskih serija, kažu i najskuplji kineski film „Sećanje na 1942”. Film je snimljen po istoimenom romanu koji je preveden i kod nas. Tiraži knjiga Liju Dženjuna u Kini kreću se između milion i milion i šesto hiljada primeraka. Trenutno je aktuelan njegov roman „Nisam učila svog muža”, a knjige su mu do sada prevedene na dvadeset i osam jezika. Sajamska organizacija u Peking je besprekorna, jedini problem koji možete da imate je onaj sa internetom, ovde su pretraživači, aplikacije, programi drugi, na kineskom jeziku, razume se. Možda je to i dobro, nema sažimanja vremena, nema iluzije da je sve tako dostupno i toliko blizu. Ovde se govori univerzalnim jezikom književnosti, tako kažu Kinezi i treba im verovati.