Gasi se štampano izdanje „Vilidž vojsa”
Književnici poput Ezre Paunda ili Henrija Milera nesebično su darivali svoje eseje „Vilidž vojsu”. Autorske tekstove i kolumne za njujorški nedeljnik rado su pisali Edvard I. Kamings, Tom Stopard, Džejms Boldvin, Barbara Garson, a poeziju objavljivao Alen Ginzberg.
Čitava generacija danas najcenjenijih američkih karikaturista svoj „dom” našla je upravo u „Vilidž vojsu”, u kome su stasala i brojna značajna spisateljska i kritičarska imena, počev od Džeka Njufilda i Hilton Als do Lestera Bengsa i Grega Tejta.
Ali, posle 62 godine informativno-kulturni nedeljnik „Vilidž vojs” ukida svoje štampano izdanje, preneli su američki mediji. Uprkos tiražu od 120.000 primeraka, nedeljnik se više neće štampati, piše „Ju-es-ej tudej”, već će se preorijentisati na digitalno izdanje. Nekada uticajan glas i platforma, „Vilidž vojs” se, poput mnogih drugih istorijski bitnih nedeljnika, već nekoliko godina bori za opstanak na tržištu, a u poslednje vreme je čak i besplatno deljen, podseća „Gardijan”.
„Više od 60 godina `Vilidž vojs` je igrao ogromnu ulogu u američkom novinarstvu, politici i kulturi. Bio je nosilac progresa i glas ljudi čija bi mišljenja, identiteti i ideje ostali u zapećku”, naveo je u saopštenju Piter Barbi, koji je preuzeo ovaj nedeljnik pre dve godine, dodavši da je ukidanje štampanog izdanja „refleksija vremena”. Onlajn izdanje nedeljnika, koji je od osnivanja 1955. godine ovenčan sa tri „Pulicerove” nagrade, ima, kako piše „Holivud riporter”, gotovo milion i po posetilaca.
Jedan od zaštitnih znakova „Vilidž vojsa” jeste tradicionalni godišnji izbor najboljih muzičkih izdanja. Izbor nazvan „Pazz and Jop Poll” ustanovio je još 1971. godine novinar, esejista i doajen američke rok-kritike Robert Kristgau. Svake godine okupio bi, na nacionalnom nivou, svoje kolege koje su davale sud o najboljim albumima i pesmama u proteklih 12 meseci. Taj godišnji osvrt na popularnu muziku bio je jedan od najuticajnijih, bar u SAD, i to ne samo među čitaocima, odnosno publikom „Vilidž vojsa”, već i u svetu muzike. A svaki kantautor, od Brusa Springstina, preko Prinsa, do Beka sa ponosom bi se osvrtao na „titulu najboljeg” na godišnjoj listi ovog nedeljnika.
I dok je u prvom izboru 1971. albumom godine proglašena ploča „Who`s Next” britanskog sastava „Hu”, u protekle četiri i po decenije neprikosnoven je bio Bob Dilan čije su se ploče čak četiri puta našle na vrhu godišnje liste „Vilidž vojsa”.
Žal za gašenjem štampanog izdanja očit je i iz teksta „Njujork tajmsa” u kome stoji da bez „Vilidž vojsa” „jedan Njujorčanin verovatno ne bi bio pravi Njujorčanin”. Nikada ne bi otkrio Sema Šeparda, niti svoj omiljeni pank bend, ne bi znao koju predstavu da pogleda sredom na Of-Brodveju, saznao šta je Žak Derida podrazumevao pod dekonstrukcijom, piše „Njujork tajms”, podsećajući da su zahvaljujući „Vilidž vojsu” cvetali alternativni i počesto marginalizovani ukusi u umetnosti i ideologiji.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
