Supa u plastičnoj čaši od jogurta

Ipak, svi bi rado da saznaju ko im kreira jelovnik dok su na lečenju, pitajući se može li raznovrsnije i ukusnije. Dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi sa Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu, naglašava da jelovnike prave doktori specijalisti ili dijetetičari-nutricionisti koji su zaposleni u određenoj ustanovi. Ni u svetu ni kod nas ne postoje jedinstveni jelovnici na državnom nivou, već svaka bolnica ima svoje menije, koji se u osnovi ne razlikuju mnogo. Kakav će jelovnik biti, zavisi od dovitljivosti i maštovitosti stručnjaka i materijalnih sredstava kojima bolnica raspolaže. Uglavnom su to sedmodnevni jelovnici, tako da, kažu, ne može da se dogodi da se jela ili pojedine namirnice ponavljaju dan za danom. Namirnice se nabavljaju na tenderima, što uglavnom utiče na kvalitet ishrane.

– Najčešće greške koje prave oni koji osmišljavaju jelovnike dešavaju se u izboru namirnica i njihovoj kombinaciji. Na području Srbije postoje namirnice koje su nutritivno vredne, a imaju nižu nabavnu cenu i neopravdano su zaboravljene, na primer tikva. Ukus jela zavisi pre svega od kuvara. Danas se bolnice sve češće, umesto pripreme u centralnim kuhinjama, odlučuju za ketering. Takvi obroci podmiruju sve zahteve bolničke ishrane, ali imaju i estetsku komponentu, što karakteriše bolničku ishranu u visokorazvijenim zemljama u svetu – pojašnjava dr Stanković.

Ona napominje da kalorijska vrednost celodnevnog jelovnika, zavisno od uzrasta i vrste bolesti, iznosi od 1.200 do 1.600 kalorija. Ovako mali kalorijski unos praktikuje se zbog minimalne fizičke aktivnosti pacijenata. S druge strane, nutritivna vrednost i izbor namirnica zavisi od vrste bolesti, pa zato i postoji veliki broj jelovnika u bolnicama (dijeta za dijabetičare, za bubrežne bolesnike, veoma niskokalorijska, za trudnice…). Koja će se vrsta jelovnika primeniti određuje nadležni lekar.

U Kliničkom centru Srbije, našoj najvećoj zdravstvenoj ustanovi, naglašavaju da su za planiranje ishrane ležećih pacijenata, dijetetsku šemu i sedmodnevne jelovnike, kao i za njihovo revidiranje, odgovorni nutricionisti KCS-a, Službe za bolničku epidemiologiju i higijenu ishrane. Planiranje ishrane obavlja se po planu dijetalne ishrane koja sadrži sve vrste dijeta po dijetetskoj šemi koju propisuje lekar. Kod pacijenata koji su na stacionarnom lečenju, čije se potrebe ne uklapaju u standardne dijete, lekar daje nalog na osnovu kojeg nutricionista planira individualno prilagođavanje dijeti.

Posle velikog broja primedbi u ginekološkim klinikama, pre tačno tri godine došlo je do promene jelovnika za trudnice i porodilje. U Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” ističu da hrana koja se doprema do centralne kuhinje ima atest o mikrobiološkoj ispravnosti, da osoblje koje učestvuje u samom lancu prijema, pripreme i distribucije hrane podleže kompletnom sistematskom sanitarnom pregledu na svakih šest meseci, kao i da se pripremljena hrana čuva u staklenim posudama sa poklopcem narednih 72 sata.

Dnevno se u proseku u ovoj klinici pripremi oko 1.100 obroka. Bolnička ishrana podrazumeva tri obroka u toku dana, a ako neko, na primer, ima dijabetes, određuje mu se do šest obroka dnevno, računajući užine. U „Narodnom frontu” objašnjavaju da postoji više razloga zašto je važno da se pacijenti pridržavaju bolničkog režima ishrane i da ne jedu hranu koja im je kupljena negde u gradu. Pacijenti u klinici, tvrde, dobijaju hranu koja podleže svim mikrobiološkim atestima o ispravnosti, ona se priprema pečenjem, kuvanjem, dinstanjem, a ne prženjem i pohovanjem, obroci se spravljaju od svežih namirnica i zadovoljavaju osnovne potrebe organizma.

Interesantno je da, ako osoba, na primer, usled preloma ekstremiteta ili kičme, mora da leži dve godine, ako ne vodi računa o tome šta jede može da se ugoji više desetina kilograma, što dodatno utiče na provociranje drugih bolesti. Istraživanja pokazuju da se više od 40 odsto bolesnika smatra pothranjenim kada stigne u bolnicu, a oko dve trećine primljenih to postaje tokom lečenja.