Супа у пластичној чаши од јогурта

Ипак, сви би радо да сазнају ко им креира јеловник док су на лечењу, питајући се може ли разноврсније и укусније. Др Верослава Станковић, специјалиста исхране здравих и болесних људи са Високе здравствене школе струковних студија у Београду, наглашава да јеловнике праве доктори специјалисти или дијететичари-нутриционисти који су запослени у одређеној установи. Ни у свету ни код нас не постоје јединствени јеловници на државном нивоу, већ свака болница има своје меније, који се у основи не разликују много. Какав ће јеловник бити, зависи од довитљивости и маштовитости стручњака и материјалних средстава којима болница располаже. Углавном су то седмодневни јеловници, тако да, кажу, не може да се догоди да се јела или поједине намирнице понављају дан за даном. Намирнице се набављају на тендерима, што углавном утиче на квалитет исхране.

– Најчешће грешке које праве они који осмишљавају јеловнике дешавају се у избору намирница и њиховој комбинацији. На подручју Србије постоје намирнице које су нутритивно вредне, а имају нижу набавну цену и неоправдано су заборављене, на пример тиква. Укус јела зависи пре свега од кувара. Данас се болнице све чешће, уместо припреме у централним кухињама, одлучују за кетеринг. Такви оброци подмирују све захтеве болничке исхране, али имају и естетску компоненту, што карактерише болничку исхрану у високоразвијеним земљама у свету – појашњава др Станковић.

Она напомиње да калоријска вредност целодневног јеловника, зависно од узраста и врсте болести, износи од 1.200 до 1.600 калорија. Овако мали калоријски унос практикује се због минималне физичке активности пацијената. С друге стране, нутритивна вредност и избор намирница зависи од врсте болести, па зато и постоји велики број јеловника у болницама (дијета за дијабетичаре, за бубрежне болеснике, веома нискокалоријска, за труднице…). Која ће се врста јеловника применити одређује надлежни лекар.

У Клиничком центру Србије, нашој највећој здравственој установи, наглашавају да су за планирање исхране лежећих пацијената, дијететску шему и седмодневне јеловнике, као и за њихово ревидирање, одговорни нутриционисти КЦС-а, Службе за болничку епидемиологију и хигијену исхране. Планирање исхране обавља се по плану дијеталне исхране која садржи све врсте дијета по дијететској шеми коју прописује лекар. Код пацијената који су на стационарном лечењу, чије се потребе не уклапају у стандардне дијете, лекар даје налог на основу којег нутрициониста планира индивидуално прилагођавање дијети.

После великог броја примедби у гинеколошким клиникама, пре тачно три године дошло је до промене јеловника за труднице и породиље. У Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” истичу да храна која се допрема до централне кухиње има атест о микробиолошкој исправности, да особље које учествује у самом ланцу пријема, припреме и дистрибуције хране подлеже комплетном систематском санитарном прегледу на сваких шест месеци, као и да се припремљена храна чува у стакленим посудама са поклопцем наредних 72 сата.

Дневно се у просеку у овој клиници припреми око 1.100 оброка. Болничка исхрана подразумева три оброка у току дана, а ако неко, на пример, има дијабетес, одређује му се до шест оброка дневно, рачунајући ужине. У „Народном фронту” објашњавају да постоји више разлога зашто је важно да се пацијенти придржавају болничког режима исхране и да не једу храну која им је купљена негде у граду. Пацијенти у клиници, тврде, добијају храну која подлеже свим микробиолошким атестима о исправности, она се припрема печењем, кувањем, динстањем, а не пржењем и поховањем, оброци се справљају од свежих намирница и задовољавају основне потребе организма.

Интересантно је да, ако особа, на пример, услед прелома екстремитета или кичме, мора да лежи две године, ако не води рачуна о томе шта једе може да се угоји више десетина килограма, што додатно утиче на провоцирање других болести. Истраживања показују да се више од 40 одсто болесника сматра потхрањеним када стигне у болницу, а око две трећине примљених то постаје током лечења.