Glumac u ulozi suda

Koja su sve prava povređena nenamernom pogrešnom objavom fotografije neke osobe uz bilo koji tekst u štampanom mediju u ovom slučaju, „Politici”? Mi moramo jasno da znamo li ta prava uživaju pravnu zaštitu i kakve je prirode ta zaštita? To jest kakva je međusobna interakcija ova dva subjekta od nastalog incidenta, „Politike” i nemačkog glumca Andreasa Kaufmana?

Koliko sam zaključio iz medija, gospodin glumac najviše apostrofira buduće napade građana kada bude u prilici da šeta ulicama Beograda, ili nekog drugog grada u Srbiji. To je veoma interesantno, buduće pravo koje će proisteći zapravo iz povrede njegove ličnosti kada ga žene budu mrko pogledale ili mu nešto usput i dobacile, a sve zbog iznetih stavova u objavljenom tekstu u „Politici”.

On je u tom kontekstu zamislio povredu i mogućnosti ugrožavanja u budućnosti svoje ličnosti. To su zapravo, po njegovom mišljenju, posledice kojih se on osobito plaši.

Ako posmatramo tu objavu bez eventualnih budućih posledica, postavlja se pitanje u čemu se sastoji povreda ličnosti glumca? Vezivanje fotografije, teksta i imena navedenog glumca dakle samo po sebi ne može da proizvede neposredne štetne posledice. Upravo je to ono što isključuje protivpravnost izvršene objave, iako je bila u pitanju očigledna nenamerna greška i nehat uredništva.

Duševni bolovi zbog objavljene fotografije ne mogu nastati u odnosu na takvu ličnost čija je fotografija bila u mnogim novinama, pa ista osoba očigledno nema strah, ili fobiju kada ugleda svoju fotografiju u novinama. Ponavljamo, pravnu zaštitu glumac bi mogao da traži samo ukoliko bi došlo do konkretnih posledica koje su izazvane objavom slike i teksta.

Navedeni tekst nevezano za bilo čiju ličnost nije nedozvoljen i nije razlog za vršenje bilo kakvih krivičnih dela. Takođe, takav tekst ne insinuira uvredu bilo čije ličnosti. To jest, on ne bi pravnu zaštitu mogao da zatraži od „Politike” čak ni ukoliko bi stvarno, a ne fingirano doživeo napad kakve osobe zbog iznetih stavova u navedenom tekstu.

Dakle, još uvek nije došlo niti zbog toga teksta može da dođe do povrede bilo kojeg prava glumca, jer takav tekst ne stvara razloge i nije opravdanje za bilo čije napade. Ne može niko sa pozivom na navedeni tekst učiniti bilo kakvo krivično delo nad glumcem, jer on nije opravdanje za oslobađanje od odgovornosti za učinjeno bilo koje delo prema bilo kome, pa i glumcu.  Naprotiv, sve vreme se urušava ugled jednoga brenda kao što je „Politika”.

Tekst koji je objavljen ne ukazuje svojom sadržinom na bilo kakve loše, ružne osobine nemačkog glumca Andreasa Kaufmana (bez obzira na to što nije poznat). Tu ne postoje elementi za bilo koje krivično delo, jer da bi postojali onda bi se odnosili i na autora koji bi bio stvaran, kada bi bio otkriven.

Ovako glumac polazi samo od pretpostavke da bi na osnovu iznetih stavova koji su dijametralno suprotni njegovim, moglo eventualno doći do poprekih pogleda ili ne znam kakvih uvreda. A to se još nije dogodilo, a i kada bi se dogodilo tu nema uzročne veze sa tekstom i slikom.

Na koncu svega, saznao sam iz medija da je glumac podneo tužbu protiv „Politike”. Traži satisfakciju za povredu svoga lika po osnovu objavljene njegove slike bez njegovog znanja uz tekst koji takođe nije njegov. „Politika” je priznala svoju nesmotrenost i grešku i objavila više puta demanti zbog učinjenog previda. Sada navedeni glumac traži i sudsku zaštitu zbog povređenog lika, bez ulaženja u detalje (nije mi poznata sadržina tužbe).

Sve je to regularno i zasnovano je na zakonu. Međutim, sada i „Politika” treba da posegne za tužbama zbog urušavanja sopstvenog ugleda jer drugi mediji objavljuju javno, bez njenog znanja, tužbe kojima se traži krivica, iako presuda nije doneta. Unapred se urušava ugled „Politike” umesto da se traži zaštita sopstvenih prava.

Ne možete vi tražiti satisfakciju za povređeno neko lično pravo, a istovremeno istim sredstvima i na isti način kojima je vama naneta uvreda (iako nema elemenata toga dela), ili povreda, urušavati ugled onoga koji je vas na takav način, po vama uvredio. Stalnim ponavljanjem i nanošenjem uvreda „Politici” drugi mediji uz saglasnost, ili bez saglasnosti povređenog glumca „masovno” vređaju „Politiku”.

Ako vama neko verbalno nanese uvredu, recimo psujući vam najmiliju porodicu, vi možete da tražite zaštitu zbog toga dela. Ali ne možete vi isto tako da vređate toga koji vas je vređao, pa da mu takođe psujete sve po spisku i da kažete tužiću vas za ove uvrede. I vi ste svojim činom naneli istu takvu uvredu toj osobi, pa i ona ima pravo na sudsku zaštitu.

Drugim rečima, glumac je unapred sam izvršio osudu „Politike”, zajedno sa medijima, pre suda i to sve javno preko medija. Otkud njemu to pravo na samozaštitu udruženu sa UNS-om, NUNS-om i portalom analiziraj.ba? To on nije smeo da radi pre presude suda.

Ako je „Politika” priznala istu grešku i to objavila javno na istom mestu (to iz prednje opservacije ne može biti krivično delo), zašto je glumac preko medija pretio „Politici” i time joj nanosio povredu ugleda preko medija, umesto da je samo tužio i od suda zahtevao objavu presude. Nalazim da je glumac zbog opravdanog gneva (koji se ne može podvesti i pod biće nekog krivičnog dela) takođe izvršio povredu ugleda „Politike” zajedno sa medijima koji su mu naklonjeni i to sve pre i bez sudske odluke. Da li je glumcu poznato da on nije sud i da sud nisu ni mediji koji objavljuju njegove izjave koje narušavaju „Politikin”  ugled.

„Politika” je brend koji su stvarale generacije i ne može se „pogaziti” i napadati takav brend koji je unapred priznao i objavio svoju grešku. Pošto „Politika” ima nesumnjivi, dokazani ugled stvaran vekovima, on kao takav postoji i nije dozvoljeno narušavati ga. Takvim ponašanjem glumac je u sadejstvu sa domaćim medijima napravio mnogo veću štetu brendu „Politika” nego što je povređen ugled glumca.

Diplomirani pravnik