Mister bregzit u pohodu na Nemačku

Na skupu u Berlinu ovaj nemački zet, koji se godinama žustro borio za bregzit žestoko kritikujući ustrojstvo EU, doživeo je ovacije članova antiimigracione AfD, kojima je predstavljan kao model šta sve jedan desničarski evroskeptik može da postigne. U nameri da pomogne svojoj stranci da ostvari što bolji rezultat „mister bregzit” je na skup pozvala potpredsednica AfD-a i poslanica u Evropskom parlamentu Beatriks fon Štorh, unuka Hitlerovog ministra finansija Luca fon Krosika, poznata u nemačkoj javnosti po svojim često ksenofobnim, rasističkim i kontroverznim izjavama, poput one da bi policija trebalo da sme da puca na migrante koji ilegalno uđu u Nemačku, makar to bile žene i deca.

„Najdžel Faraž pokazao je da je nemoguće moguće ostvariti, ukoliko samo verujete u to i borite se za to. On je to radio više od dve decenije i to ga čini uzorom za nas”, rekla je ona.

I Faraž se pobrinuo da se u svom govoru dopadne AfD-u pa je istakao da mu je žao što je Merkelovu poslednji put video pre njene odluke, koja se tiče migrantske krize.

„Voleo bih da joj javno kažem da je to što je rekla, da možemo da primimo svakoga ko dođe, suludo i verovatno najgora odluka nekog zapadnog nacionalnog lidera u savremenoj političkoj istoriji”, rekao je Faraž, dodajući da ne veruje da će ovakva EU postojati za deset godina. „Verujem da će nešto mnogo bolje i konstruktivnije zauzeti njeno mesto.”

Prema Faražovim rečima, on pokušava da omogući „odgovarajuću debatu u najvećoj, najbogatijoj, najvažnijoj i najmoćnijoj zemlji u Evropi i to ne samo o tome kakav će biti bregzit, već verovatno i kakav će biti evropski projekat”. On smatra da nemački kandidati za kancelara nisu uopšte raspravljali o bregzitu kao „ogromnoj sramoti za evropski san koji su oboje (Merkelova i Martin Šulc) imali”.

Iako se AfD svim snagama bori protiv Merkelove, Faraž je novinarima rekao da bi kancelarka verovatno bila bolja za bregzit jer će ona radije da se saglasi sa sporazumom o slobodnoj trgovini između Britanije i EU, za razliku od bivšeg šefa Evropskog parlamenta, koji vodi nemačke socijaldemokrate.

„Smatram da je Šulc fanatično za EU, dok će gospođa Merkel verovatnije biti glas nemačke industrije”, rekao je on.

Iako su novinari pokušali od njega da izvuku stav o spornim izjavama funkcionera AfD-a, poput onih koje dovode u pitanje kulturu sećanja na nacističke zločine, Faraž se branio da nema nikakvu vezu sa AfD, već da je došao na lični poziv Fon Štorhove, koju lično podržava.

Veliki broj neodlučnih birača

Frankfurt, Hajdelberg – Prema poslednjima anketama, koje je uradio institut za istraživanje javnog mnjenja „Infratest dimap”, demohrišćani Angele Merkel uživaju podršku 37 odsto birača, socijaldemokrate Martina Šulca 21 odsto, dok je na trećem mestu AfD sa 11 odsto podrške. Četvrta po popularnosti je Levica (10 odsto), potom liberali (9) i na kraju Zeleni (8), dok su sve ostale stranke ispod cenzusa od pet odsto. I dok analitičari uglavnom ukazuju da je gotovo izvesno da će Merkelova ostati kancelarka a da je samo pitanje ko će biti u njenoj koalicionoj vladi, istraživači javnog mnjenja ukazuju da su ipak moguća iznenađenja, budući da se u anketama tek nešto više od polovine birača opredelilo za koga će da glasa, dok ostali još nisu sigurni da li će da glasaju ili se još dvoume za koga da glasaju.