Koprivom i lincurom protiv anemije

Ka­ko is­ti­če ma­gi­star far­ma­ci­je Vi­o­le­ta Po­pov, iz In­sti­tu­ta za pro­u­ča­va­nje le­ko­vi­tog bi­lja „Dr Jo­sif Pan­čić”, gvo­žđe je va­žan sa­sto­jak or­ga­ni­zma i ima ga dva do pet gra­ma u te­lu oso­be, a ko­li­či­na za­vi­si od te­le­sne ma­se i po­la. Naj­vi­še gvo­žđa se na­la­zi u sa­sta­vu he­mo­glo­bi­na, je­di­nje­nja ko­je je va­žno za pre­nos ki­se­o­ni­ka u or­ga­ni­zmu. Gvo­žđe ula­zi i u sa­stav en­zi­ma ko­ji osi­gu­ra­va­ju pro­ce­se će­lij­skog di­sa­nja, u sa­stav mi­ši­ća, a na­la­zi se i u de­po­i­ma u je­tri, sle­zi­ni i ko­šta­noj sr­ži.

– De­fi­cit gvo­žđa mo­že da na­sta­ne usled ne­do­volj­nog uno­še­nja gvo­žđa hra­nom (gla­do­va­nje, ve­ge­ta­ri­jan­ska is­hra­na), kao po­sle­di­ca pa­to­lo­škog gu­blje­nja kr­vi iz or­ga­na i tki­va (obil­na i pre­du­ga men­stru­al­na kr­va­re­nja, ma­la kr­va­re­nja iz di­ge­stiv­nog trak­ta…), a mo­že se ja­vi­ti i zbog lo­še ap­sorp­ci­je gvo­žđa u di­ge­stiv­nom trak­tu i usled po­ve­ća­ne po­tre­be za gvo­žđem – is­ti­če Po­po­vlje­va. 

Gvo­žđe se u hra­ni na­la­zi uglav­nom u ob­li­ku or­gan­skih kom­plek­sa. Naj­bo­ga­ti­ji iz­vo­ri gvo­žđa su me­so, dži­ge­ri­ca, ja­ja, ri­ba, so­ja, bun­de­va, ze­le­no li­sna­to po­vr­će (spa­nać, ze­le­na sa­la­ta, bli­tva...). Ap­sorp­ci­ja gvo­žđa iz na­mir­ni­ca ži­vo­tinj­skog po­re­kla mno­go je br­ža i efi­ka­sni­ja ne­go gvo­žđa iz bilj­ne hra­ne, a pro­ce­nju­je se da 75 od­sto gvo­žđa u is­hra­ni po­ti­če iz bi­lja­ka. 

– Le­ko­vi­to bi­lje se tra­di­ci­o­nal­no ko­ri­sti kao po­moć­no sred­stvo i do­da­tak is­hra­ni u pre­ven­ci­ji ane­mi­je. To su bilj­ke bo­ga­te raz­li­či­tim mi­ne­ral­nim ma­te­ri­ja­ma, ko­je se ko­ri­ste sa­me ili u kom­bi­na­ci­ji sa bilj­ka­ma bo­ga­tim gor­kim sa­stoj­ci­ma i bilj­ka­ma ko­je sa­dr­že vi­ta­min Ce. Gor­ki sa­stoj­ci pod­sti­ču lu­če­nje di­ge­stiv­nih so­ko­va i sti­mu­li­šu va­re­nje, a vi­ta­min Ce je neo­p­ho­dan za re­sorp­ci­ju gvo­žđa. Sa­vet o nji­ho­voj upo­tre­bi uvek tre­ba po­tra­ži­ti od far­ma­ce­u­ta ili le­ka­ra – na­gla­ša­va Po­po­vlje­va. 

Ko­pri­va je naj­po­zna­ti­ja bilj­ka ko­ja se tra­di­ci­o­nal­no, u na­ro­du, ko­ri­sti kod bla­gih ob­li­ka ane­mi­ja i kod ose­ća­ja umo­ra i is­cr­plje­no­sti, jer se sma­tra da mo­že do­pri­ne­ti br­žem opo­rav­ku i ja­ča­nju or­ga­ni­zma. U ove svr­he ko­ri­sti se list ko­pri­ve, ko­ji sa­dr­ži hlo­ro­fil, fla­vo­no­i­de, ka­ro­te­no­i­de, vi­ta­mi­ne, ne­za­si­će­ne ma­sne ki­se­li­ne, mi­ne­ral­ne so­li kal­ci­ju­ma i ka­li­ju­ma, si­li­ka­te, gvo­žđe...

– U na­ro­du se kao sred­stvo pro­tiv ma­lo­krv­no­sti upo­tre­blja­va i nad­zem­ni deo šar­pla­nin­skog ča­ja. Her­ba šar­pla­nin­skog ča­ja sa­dr­ži fla­vo­no­i­de, etar­sko ulje, aro­ma­tič­ne smo­le, sa­po­ni­ne, gvo­žđe... Gor­ke bilj­ke, na­ro­či­to ko­ren lin­cu­re, de­lu­ju po­volj­no na eri­tro­po­e­zu, pa se ko­ri­ste kao po­moć­na sred­stva u te­ra­pi­ji ma­lo­krv­no­sti. U sta­rim apo­te­kar­skim pro­pi­si­ma (Ph Jug II) bi­lo je ofi­ci­nal­no vi­no ko­re­na lin­cu­re obo­ga­će­no gvo­žđem (Vi­num Gen­ti­a­nae fer­ra­tum) – do­da­je na­ša sa­go­vor­ni­ca.

No­vi­ja is­pi­ti­va­nja sa­dr­ža­ja gvo­žđa u le­ko­vi­tom bi­lju po­ka­zu­ju da naj­ve­ću ko­li­či­nu ima­ju pod­zem­ni or­ga­ni le­ko­vi­tih bi­lja­ka – ri­zom i ko­ren, sle­de nad­zem­ni de­lo­vi bi­lja­ka u cve­tu, ta­ko­zva­ne her­be, li­sto­vi i plo­do­vi, a naj­ma­nja ko­li­či­na gvo­žđa na­la­zi se u cve­to­vi­ma. Vi­o­le­ta Po­pov na­gla­ša­va da iz­me­re­na vred­nost sa­dr­ža­ja gvo­žđa u ko­re­nu be­log sle­za i ko­re­nu ma­slač­ka iz­no­si oko 500 mg/kg, a nad­zem­ni de­lo­vi ma­slač­ka i ver­be­ne sa­dr­že oko 300 mi­li­gra­ma gvo­žđa po ki­lo­gra­mu su­vog bilj­nog ma­te­ri­ja­la. 

– Ovo su re­zul­ta­ti is­pi­ti­va­nja sa­dr­ža­ja gvo­žđa u vi­še od pe­de­set raz­li­či­tih le­ko­vi­tih bilj­nih vr­sta ko­je se uobi­ča­je­no upo­tre­blja­va­ju u fi­to­te­ra­pi­ji. Po­red sa­dr­ža­ja gvo­žđa, upo­tre­bu bilj­ke kao do­dat­ka is­hra­ni ko­ji bi mo­gao po­mo­ći u ubla­ža­va­nju de­fi­ci­ta gvo­žđa, od­re­đu­ju i osta­li sa­stoj­ci ko­ji se na­la­ze u njoj. Pr­ven­stve­no je va­žno da bilj­ka ne sa­dr­ži štet­ne i po­ten­ci­jal­no tok­sič­ne sa­stoj­ke, a ta­ko­đe je va­žno da ne sa­dr­ži ve­li­ku ko­li­či­nu ta­ni­na – sa­sto­ja­ka za ko­je je utvr­đe­no da sma­nju­ju bi­o­ra­spo­lo­ži­vost gvo­žđa, od­no­sno one­mo­gu­ća­va­ju nje­go­vu ap­sorp­ci­ju u ga­stro­in­te­sti­nal­nom trak­tu. S dru­ge stra­ne, ap­sorp­ci­ja gvo­žđa se u di­ge­stiv­nom trak­tu mo­že po­bolj­ša­ti isto­vre­me­nim uzi­ma­njem vi­ta­mi­na Ce i li­mun­ske ki­se­li­ne (so­ka od li­mu­na) – do­da­je na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Kao naj­po­god­ni­je bilj­ne si­ro­vi­ne za do­pu­nu uno­sa gvo­žđa uobi­ča­je­noj is­hra­ni u ovom is­tra­ži­va­nju po­ka­za­li su se list sre­mu­ša i ko­ren i her­ba ma­slač­ka.