Čovek je nemoćan kada je i ako je – sam

Individualizam je civilizacijsko dostignuće koje Poper imenuje kao otvoreno društvo. Zatvoreno društvo se prikazuje kao mit o idealnoj prošlosti koja nije postojala. Nove vrednosti ne mogu biti štetne za društvo, jer su izraz realnih društvenih potreba.

Politička partija kao primer loše društvene grupe je stereotip, koji oslobadja ljude društvene odgovornosti. Ima mnogo vrsta neformalnih grupa koje su uticajnije od partija. One promovišu svoje eksponente i bez izbora i deklarisanja ciljeva ostvaruju uticaj.

Možda je idealno biti sam, ali kao društvo u celini, ta individualnost i lična sloboda su pogubne za to društvo. Ko je čitao prethodni tekst Vladete, zna o čemu pričam.

Autizam je nasledna bolest, nije posledica ni vakcina niti društvenog uticaja, tako da je primer potpuno neadekvatan, posebno sa stanovišta psihijatrije.

Covek je socijalno bice od svojih pocetaka ziveo je u porodici, plemenu ... dakle nekom obliku zajednice ta sposobnost da deluje u grupi u sinergiji sa drugima donela mu je i brzi evolucijski napredak razvitak komunikacijskih vestina od klinastog pisma Mesapotamije, hijeroglifa u Egiptu do drustvenih mreza danas. Problem pojedinca u savremenom drustvu gusenju njegove individualnosti je drugi problem jer u savremenom drustvu gradjanskih sloboda on uziva svoju individualnost. Ipak i tog pojedinca oblikuje drustvo, istorija, etos, tradicija kultura, religija... Primer Tesle, Pupina, Velickovica... i drugih istaknutih individualaca nije dobar jer su oni pre izuzeci nego pravilo tacno je da su svojom licnoscu, harizmom svoje ime stekli u nekom drugom drustvenom okruzenju daleko od matice ih ne cini individualcima. Naivno je ziveti u zabludi da se pojedinac moze odvojiti od svojih korena, tradicije jer ih nosi u genima.