Madrid iz sve snage protiv referenduma u Kataloniji
Usred krize u Kataloniji, španski premijer Marijano Rahoj otišao je u Vašington i dobio podršku Donalda Trampa, ali mu to nije pomoglo da kod kuće utiša glasove koji ga sve jače porede sa trećim liderom – Redžepom Tajipom Erdoganom.
Posle sastanka sa Rahojem u Beloj kući, američki predsednik je izjavio da bi bila „glupost” kada bi Katalonija, koja je za prvi oktobar zakazala referendum o otcepljenju, proglasila nezavisnost. Tramp nije znao da je Španija kraljevina, pa je gosta uporno pogrešno oslovljavao sa „predsedniče”, ali je zato ustanovio da je ova zemlja „velika i divna” i da „treba da ostane jedinstvena”. Za razliku od situacije s bregzitom, kada je govorio da će Britancima biti mnogo bolje ako napuste EU, za Katalonce je kazao da će, kada se presaberu, otkriti da „vole Španiju i da ne žele da odu”.
Rahoj je poručio da Barselona ne može da održi plebiscit, zato što je to protivustavno i zato što tamo više i nema uslova za izlazak na birališta. Njegova konzervativna vlada prošle nedelje je u najbogatiju špansku pokrajinu poslala policiju, koja je upala u štamparije i institucije i zaplenila glasačke listiće. Policijske snage iz drugih delova zemlje slile su se u Kataloniju sa zadatkom da spreče održavanje referenduma, što je dovelo do demonstracija u Barseloni i drugim gradovima u regionu. Vlada u Madridu naložila je hapšenje 14 pokrajinskih zvaničnika povezanih sa organizacijom referenduma i stavila autonomnu katalonsku policiju pod komandu centralnih vlasti. Ugasila je sajt sa informacijama o glasanju i zapretila regionalnom premijeru Karlesu Puđdemontu da će mu suditi za pobunu. Čuli su se i predlozi da se Kataloniji ukine autonomija. Sve je to poslužilo Puđdemontu da u kampanji u stranim medijima upoređuje Rahoja sa Erdoganom, tvrdeći da se španski premijer ponaša kao poslednji autokrata.
Poređenja su dobila na zamahu u Kataloniji i pojedinim listovima u inostranstvu kada je turski predsednik upozorio da bi mogao da pošalje vojsku u irački Kurdistan, gde su građani u ponedeljak većinski glasali za odvajanje od Bagdada.
Zagovornici katalonske nezavisnosti smatraju da je slanje Rahojevih snaga u Kataloniju slično slanju Erdoganovih snaga u Irak, ali „Pais” odbacuje ove tvrdnje kao preterivanja. Madridski list piše da oni koji porede ponašanje španske vlade sa ponašanjem Ankare verovatno ne znaju da je Turska uhapsila, otpustila i prognala desetine hiljada ljudi i ugasila ili preuzela više od 200 medija, dok je „katalonski javni servis promotor katalonske revolucije”. Dnevnik smatra da paralele povlače separatisti koji priželjkuju da Rahoj bude toliko isprovociran da u Kataloniji posegne za nedemokratskim sredstvima, što bi potvrdilo Puđdemontove tvrdnje o autokratičnosti Madrida. U tom smislu postoji strah da bi referendum o katalonskoj nezavisnosti mogao da postane pandan (neuspelom) državnom udaru protiv Erdogana, koji je bio okidač za obračun sa (navodnim) gulenistima.
Iz prestonice je već stiglo upozorenje da će kazniti službenike i funkcionere koji pripremaju biračke spiskove i zapisati imena svih koji se u nedelju budu pojavili na glasanju. Tužilaštvo je saopštilo da će istražiti da li je na protestima u Barseloni bilo elemenata pobune protiv države, što je ozbiljna optužba. Istog dana katalonska policija, koja je dobila naređenje Madrida da fizički spreči glasanje, obavestila je centralnu vladu da to neće moći da uradi jer bi njen upad u školske učionice pretvorene u biračka mesta verovatno doveo do izbijanja nemira. U priču se uključila i baskijska separatistička organizacija ETA, koja je, kako je preneo list „Konfidensijal”, pohvalila Katalonce i pozvala Baske da krenu istim putem. Grupa koja se decenijama oružjem i terorističkim napadima borila za odvajanje Baskije od Madrida saopštila je da je Španija „zatvor za narode i demokratiju, jer je pogazila prava Katalonaca”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
