Sta­ni­ce uz ma­lu pru­gu

Građevine za uzor

O sa­o­bra­ćaj­ni­ci je ob­ja­vlje­na i knji­ga „Ba­nat­ska ma­la pru­ga”, a mnogo ra­ni­je je slič­na te­ma ob­ra­đe­na na ne­mač­kom i ma­đar­skom je­zi­ku. Ovu na srp­skom su pi­sa­li Mi­lan Mi­cić, Fe­renc Ne­met i Ma­ria Si­la­đi, sve tro­je dok­to­ri na­u­ka i do­bri po­zna­va­o­ci isto­ri­je ovog kra­ja. 

Ma­ria Si­la­đi je ar­hi­tek­ta pa se ba­vi­la že­le­znič­kim sta­ni­ca­ma gra­đe­nim uz pru­gu. One su, ka­že, bi­le no­vost u ar­hi­tek­tu­ri Ba­na­ta. Že­le­znič­ke kom­pa­ni­je su pri­lič­no br­zo pre­po­zna­le pred­nost iz­ra­de tip­skih pro­je­ka­ta že­le­znič­kih sta­ni­ca, i na ovaj na­čin su mi­ni­mi­zo­va­le tro­ško­ve gra­đe­nja i odr­ža­va­nja. Slič­ni objek­ti omo­gu­ći­li su iste uslo­ve za rad. Uni­for­mi­sa­ne, tip­ske zgra­de že­le­znič­kih sta­ni­ca bi­le su pre­po­zna­tlji­vi ele­men­ti pej­za­ža na ce­loj te­ri­to­ri­ji ne­ka­da­šnje Hab­zbur­ške, za­tim Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je.

Zgra­de že­le­znič­kih sta­ni­ca su po­sta­le sim­bo­li raz­vo­ja že­le­zni­ce i mo­der­nog sve­ta. Gra­đe­vi­ne su bi­le svr­sta­ne u če­ti­ri ka­te­go­ri­je raz­li­či­tih ve­li­či­na, od ko­jih se sva­ka sa­sto­ja­la iz istog cen­tral­nog kor­pu­sa i anek­sa ko­ji su se po po­tre­bi do­gra­đi­va­li i la­ko su mo­gli bi­ti pre­pra­vlja­ni pa su sta­ni­ce če­sto na­zi­va­ne ras­tu­će ku­će. Sta­ni­ce su kroz vre­me po­sta­ja­le uzor za gra­đe­nje dru­gih obje­ka­ta, uglav­nom u ma­njim sre­di­na­ma, pa su po­sta­ja­le sim­bo­li jed­ne epo­he.

Na zna­čaj že­le­zni­ce kra­jem 19. i po­čet­kom 20. ve­ka mo­žda naj­vi­še uka­zu­je to što se na raz­gled­ni­ca­ma na­se­lja, ko­je su iz­da­va­ne u to do­ba, po­red cr­kve naj­če­šće po­ja­vlju­je že­le­znič­ka sta­ni­ca. Ti­me je ona do­bi­la kult­ni zna­čaj, pred­sta­vlja­ju­ći glav­no obe­lež­je da­tog se­la ili gra­da.

Na ma­loj pru­zi gra­đe­ni su sa­mo ma­nji objek­ti, a je­di­na gra­đe­vi­na pr­ve ka­te­go­ri­je je bi­la u Žom­bo­lju, po­čet­noj sta­ni­ci li­ni­je ko­ja je vo­di­la do Ve­li­kog Beč­ke­re­ka. Ov­de je po­sto­ja­la sta­ni­ca po­što je odav­de do Ki­kin­de već po­sto­ja­la pru­ga.

Pr­vu do­grad­nju, od­no­sno de­talj­nu re­kon­struk­ci­ju sta­ni­ca Ve­li­ki Beč­ke­rek, uz re­ku Be­gej, do­če­ka­la je 1899. go­di­ne, jer je u to vre­me po­ve­ćan sa­o­bra­ćaj sta­ni­ce upra­vo zbog iz­grad­nje li­ni­je uskog ko­lo­se­ka pre­ma Žom­bo­lju.

Teškoće u održavanju

Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na do­gra­đe­na je če­ka­o­ni­ca u pri­ze­mlju i sa so­ba­ma za že­le­znič­ko oso­blje na spra­tu. Upr­kos to­me što je ra­đe­na po po­seb­nom pla­nu, ima­la je obe­lež­ja tip­skih sta­ni­ca, od­no­sno kru­žne pro­zo­re i imi­ta­ci­ju ka­me­na na uglo­vi­ma.

Tran­zi­ci­ja ko­ja je kre­nu­la de­ve­de­se­tih pro­šlog ve­ka do­ne­la je i stag­na­ci­ju že­le­znič­kog sa­o­bra­ća­ja, a sa­mim tim i te­ško­će u odr­ža­va­nju sa­mih že­le­znič­kih sta­ni­ca. Na ovoj zre­nja­nin­skoj su ura­đe­ne ne­a­de­kvat­ne po­prav­ke ra­di oču­va­nja od da­ljeg pro­pa­da­nja. Sta­vljen je fal­co­va­ni crep, od­no­sno crep ve­li­kog for­ma­ta ume­sto bi­ber cre­pa, na spra­tu su po­je­di­ni pro­zo­ri za­me­nje­ni PVC sto­la­ri­jom. Po­što je 2006. go­di­ne sta­vlje­na pod za­šti­tu kao kul­tur­ni spo­me­nik, ka­da je upra­va že­le­znič­ke sta­ni­ce od­lu­či­la da iz­vr­ši sa­na­ci­ju objek­ta, bi­la je du­žna da tra­ži uslo­ve za­šti­te od Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Zre­nja­ni­na.

Ka­da je eki­pa za­vo­da iza­šla na te­ren, kon­sta­to­va­la je da se gra­đe­vi­na usled neo­dr­ža­va­nja, od­no­sno po­gre­šnih sa­na­ci­ja na­la­zi u vr­lo lo­šem sta­nju. Oni su pred­lo­ži­li niz in­ter­ven­ci­ja, ka­ko bi se spo­lja­šnji iz­gled objek­ta vra­tio u sta­nje iz pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka. Da­na­šnje sta­nje, na­kon ob­no­ve, de­li­mič­no pru­ža sli­ku objek­ta iz tog vre­me­na. Osta­le sta­ni­ce na ma­loj pru­zi pro­pa­da­le su po­ste­pe­no, a sa­mo još na ne­kim me­sti­ma mo­gu se pri­me­ti­ti osta­ci ko­ji pod­se­ća­ju na sa­o­bra­ćaj­ni­cu ko­je vi­še ne­ma. Po­sto­ji sa­mo žal za ma­lom pru­gom.