Književna heroina koja je pomerala granice

U toj sredini, još sasvim neoslobođenoj od turskih okova, 1862. u Kruševcu rođena je Jelena J. Dimitrijević, pesnikinja, pripovedač, romansijer i putopisac. U književni svet ušla je „Pesmama” (1894). Njena „Pisma iz Niša o haremima” (1897) prva su prozna knjiga na srpskom jeziku čiji je autor žena. Zatim su usledili, između ostalog, roman „Nove” (1912), novela „Amerikanka” (1912) i putopisi „Pisma iz Soluna” (1908), „Pisma iz Indije” (1928), „Pisma iz Misira” (1929), „Novi svet ili u Americi godinu dana” (1934) i „Sedam mora i tri okeana” (1940).

Već iz tih naslova je jasno da je ova heroina obišla čitav svet. Posle Prvog svetskog rata boravila je u Francuskoj, Španiji, Engleskoj, SAD... Na najduže putovanje uputila se 1926. u 64. godini i to – sama. Obišla je, između ostalog, Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, Indiju, Japan, Kinu, Cejlon, a godine je nisu sprečile i da poseti Himalaje. Upoznala je i indijskog nobelovca Rabrindranata Tagoru. Veliki književnik koji je tada bolovao od malarije teško je govorio, ali se u razgovoru s Jelenom prisetio svoje posete Beogradu 1926. i „slovenskog gostoljublja”.

Pojedina njena dela su reizdata ove i prošle godine. Neka od njih priredila je i Ana Stjelja, književnica i doktor filologije, koja kaže da Jelena J. Dimitrijević jeste bila tradicionalna u smislu poštovanja moralnih vrednosti, porodice, braka i naglašenog patriotizma.

„Ali njeno delo je bilo moderno, čak revolucionarno. Biti žena u ono doba, a osmeliti se i pomerati granice, biti prijatelj s Turcima, Arapima, Jevrejima, Amerikancima, Japancima i drugima, stvarati prozna dela, putovati svetom i objaviti 12 knjiga, baviti se dobročiniteljskim radom a pri tom ostati časna i nepokolebljiva Srpkinja, neminovno je značilo biti drugačiji, biti pokretač, inovator i ispred svog vremena”, navodi Stjelja za naš list.

Na to upućuju i detalji iz biografije Jelene J. Dimitrijević sa sajta „Memento” koji vodi naša sagovornica, posvećenog očuvanju uspomene na ovu značajnu ličnost. Rođena u viđenoj i bogatoj porodici, Jelena je školske dane i odrastanje provela u Aleksincu i Nišu, gde se 1881. udala za artiljerijskog kapetana Jovana Dimitrijevića, koji 1915. gine na frontu. Srednje slovo u njenom imenu i prezimenu zapravo je početno slovo Jovanovog imena. Od 1899. trajno se seli u Beograd. Za vreme balkanskih ratova bila je bolničarka, a u posleratnim godinama upravna članica „Kola srpskih sestara”. Govorila je engleski, nemački, ruski, grčki i turski. Imovinu je zaveštala Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koja je posle njene smrti 1945. iz nepoznatih razloga odbila da primi zaveštanje. Misterija je i da li je Jelenin novac s bankovnih računa, u skladu s testamentom, podeljen beogradskim siromasima, kao i zbog čega je njena sahrana na Novom groblju održana dva sata pre vremena najavljenog u novinama.

„Jelena može da posluži kao ideal savremenoj ženi, Srpkinji novog doba, jer je bila intelektualka, kosmopolita, ali i veliki rodoljub. Bila je žena čvrstih stavova, naprednih ideja i postupaka a njena misao je i danas aktuelna. Čitanje njenih dela je putovanje po svetu i upoznavanje s različitim kulturama, narodima i običajima”, kaže Ana Stjelja, ujedno i urednik magazina „Alia mundi”, koji priprema zbornik povodom 155. godišnjice rođenja Jelene J. Dimitrijević. Stjelja je pokrenula i inicijativu da se na kući u beogradskoj Francuskoj ulici gde je živela Jelena J. Dimitrijević postavi spomen-ploča – sve s nadom da će jedna od najznačajnijih srpskih književnica biti uvrštena u književni kanon i školske programe.