Godina posvećena Andriću

Da­nas će Je­le­ni Len­gold za zbir­ku pri­po­ve­da­ka „Raš­ča­ra­ni svet”, ta­ko­đe u An­dri­će­voj za­du­žbi­ni, bi­ti uru­če­no pri­zna­nje ko­je no­si ime na­šeg no­be­lov­ca, a ta­da će bi­ti pred­sta­vljen i ča­so­pis „Sve­ske”. U pe­tak 13. ok­to­bra u 19 sa­ti, u SA­NU, bi­će odr­ža­na Sve­ča­na aka­de­mi­ja po­sve­će­na An­dri­ću. Ima­će dva de­la: „Aka­de­mi­ci o An­dri­ću” u okvi­ru ko­jeg će pet pi­sa­ca i čla­no­va SA­NU go­vo­ri­ti o na­šem no­be­lov­cu, i „An­drić o aka­de­mi­ci­ma” sa oda­bra­nim tek­sto­vi­ma Vu­ka i Zma­ja, Sker­li­ća, Du­či­ća, ko­je će go­vo­ri­ti dram­ski umet­ni­ci. 

Za kraj go­di­ne, aka­de­mik Vuk­sa­no­vić na­ja­vio je ve­li­ki na­uč­ni skup „De­lo Ive An­dri­ća”, sa 42 uče­sni­ka, ko­ji će bi­ti upri­li­čen u sre­du i če­tvr­tak 13. i 14. de­cem­bra, u Sve­ča­noj sa­li SA­NU. Ovaj nač­ni skup oku­pi­će isto­ri­ča­re knji­žev­no­sti i knji­žev­ne kri­ti­ča­re sa ka­te­dri i in­sti­tu­ta na ko­ji­ma se iz­u­ča­va srp­ska knji­žev­nost. Za de­cem­bar je pred­vi­đe­no i is­ti­ca­nje An­dri­će­vog ime­na na ve­li­koj knji­ža­ri SA­NU na uglu uli­ca Kne­za Mi­ha­i­la i Đu­re Jak­ši­ća. Ina­če, u Bi­bli­o­te­ci SA­NU, kao i u Uni­ver­zi­tet­skoj bi­bli­o­te­ci, tra­ju iz­lo­žbe po­sve­će­ne na­šem no­be­lov­cu. Naš list u dva do­dat­ka ob­ja­vio je An­dri­ćev esej o Nje­go­šu, kao i nje­go­vu dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju. U su­sret An­dri­će­vom ju­bi­le­ju, štam­pa­na je mar­ka s nje­go­vim li­kom, po­sve­će­na mu je ko­va­ni­ca, a nje­go­vo stva­ra­la­štvo te­ma je na ovo­go­di­šnjoj Škol­skoj olim­pi­ja­di.  

– Ivo An­drić već 60 go­di­na deo je svet­ske knji­žev­no­sti, nje­go­va de­la pre­vo­de se na 49 je­zi­ka. Nje­go­vo stva­ra­la­štvo do­pri­no­si to­me da je srp­ska knji­žev­nost pri­sut­na u sve­tu. An­drić je i u na­šoj knji­žev­no­sti me­đu pr­vi­ma, ima naj­vi­še an­to­lo­gij­skih pri­po­ve­da­ka, a u svo­joj pro­zi us­po­sta­vio je je­din­stvo mi­sli, se­ća­nja i ljud­skih sud­bi­na u vre­me­nu. On je živ i sa­vre­men pi­sac, ko­ji se obra­ća i da­na­šnjem či­ta­o­cu – re­kao je aka­de­mik Mi­ro Vuk­sa­no­vić. 

Pre­ma po­da­ci­ma An­dri­će­ve za­du­žbi­ne, ko­ja je vla­snik autor­skih pra­va za An­dri­će­va de­la, ove go­di­ne odo­bre­no je 50 auto­ri­za­ci­ja: 34 za iz­da­nja na srp­skom je­zi­ku i 16 na stra­nim je­zi­ci­ma, kao i pet knji­ga Kri­tič­kog iz­da­nja. An­dri­će­vo de­lo ta­ko je pri­sut­no na en­gle­skom, špan­skom, ne­mač­kom, fran­cu­skom, ita­li­jan­skom, ho­land­skom, bu­gar­skom, ru­mun­skom, tur­skom, ko­rej­skom i ki­ne­skom je­zi­ku. 

Aka­de­mik Vuk­sa­no­vić uka­zao je i na ne­do­volj­no is­tak­nu­ta me­sta ko­ja su obe­le­ži­la ži­vot na­šeg no­be­lov­ca: 

– Ku­ća u ko­joj je ži­veo u Vi­še­gra­du, u pri­vat­nom je vla­sni­štvu. Da­kle, An­drić u Vi­še­gra­du ima grad, ali ne­ma ku­ću…An­drić je po­sle že­nid­be iza­brao ku­ću u Her­ceg No­vom, sa ba­štom u ko­joj je nje­go­va Mi­li­ca ga­ji­la 32 vr­ste cve­ća. Sa­da je ta ku­ća za­pu­šte­na, a ona u be­o­grad­skoj Pri­zren­skoj uli­ci, u ko­joj je pro­veo rat i na­pi­sao svo­ja naj­zna­čaj­ni­ja de­la, obe­le­že­na je ma­lim plo­ča­ma. An­dri­ćev mu­zej, sme­šten u sta­nu u ko­me je no­be­lo­vac ži­veo, i ko­ji pri­pa­da Mu­ze­ju gra­da Be­o­gra­da, ma­lo je pri­su­tan u jav­no­sti.