​Mali đački izveštaj

Iz tog slavnog ratnog perioda, evo jednog sačuvanog, ali do danas neobjavljivanog izveštaja srpskih đaka našem izaslaniku Stefanoviću (ili, kako bi se to danas reklo, ambasadoru), kako su se ondašnji Francuzi, pre jednog stoleća, ophodili sa našim bližnjim precima, koji su kao mladi momci prešli Albaniju. Izveštaj je napisao Dobrivoje Dim. Branković (1896–1981), jedan od 24 učenika koji su se tu potpisali. Inače, Branković je brilijantno diplomirao prava u Parizu, između dva svetska rata bio je predsednik okružnog suda, a posle rata radio je kao stalni sudski tumač za francuski. Kao dobar prevodilac, objavio je više svojih prevoda iz pravničke literature. Isto tako, po svršetku Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme i v. m. lože „Jugoslavija” u ilegali.

Nant, 18. maj 1916. god.

Poštovanom Gospodinu Stefanoviću

Načelniku Kralj.(evsko) Srp.(skom) Poslanstvu u Parizu

Vama i Gospodinu Pavloviću koji ste od dana kako smo izgubili našu milu otadžbinu Srbiju i nalazeći se u tuđini, gde nas nije niko razumeo; a gde ste se našli Vi koji ste nam sa najnežnijim osećanjima roditelja i prijatelja pritekli u pomoć, smatramo za svetu dužnost da Vam se zahvalimo za dosadašnje zauzimanje za nas, i da Vas u buduće izveštavamo o našem stanju jer ste Vi jedini koji nas razumete.

Juče po podne u 3 ½ sahata, stigli smo u najboljem redu u Nant. Na stanici su nas dočekali: predsednik opštine, prefekt, direktor ovd. više trgovačke škole i udruženje studenata. Pri izlazu iz čekaonice odavala su nam počast dva francuska vojnika u ratnoj spremi. Masa građana izišla je da dočeka sinove herojske Srbije i kličući „Vive la Serbie”, želela je da nam iskaže svoju ljubav prema Srbiji i srpskim sinovima, koji su svojim hrabrim podvizima zadivili ceo svet.

     Odmah po našem dolasku bili smo odvedeni u nama namenjeni zamak, koji se nalazi na periferiji grada. Tu su nas dočekale g-đe iz „Union de femmes de France” i iz „Comité Franco-Serbe” koje su nam u čast našeg dolaska priredili zakusku.

     Presednik opštine održao je pozdravni govor u kome je istakao zasluge Srbije i njene žrtve u evropskom ratu i radost što će se sinovi njihove verne saveznice Srbije nalaziti u njihovom krugu. Završavajući ovaj govor zamolio nas je, da se u njihovom krugu ne osećamo kao u progonstvu, već pošto se nalazimo kod svojih saveznika, kod svoje braće Francuza, treba da se osećamo kao u svojoj kući. Jedan od naših kolega zahvalio se gospodinu presedniku i svima građanima na lepom i srdačnom dočeku.

     Direktor više trg.(ovačke) škole raspitao se o organizaciji naših srednjih i stručnih škola i obećao nam je, da ćemo za vreme raspusta posećivati kurs francuskog jezika, a zatim će đaci srednjih škola stupiti u prvu, a đaci trg.(ovačke) akademije u drugu godinu nastupajuće školske godine.

     Posle večere otpevali smo sem Marseljeze i srpske himne nekoliko srpskih patriotskih pesama, koje su im se na našu najveću radost dopale, te smo bili nekoliko puta umoljeni da ih ponovimo. Ushićeni melodičnošću naših pesama, zapitale su gospođe da li ima među nama muzikalnih. Pošto se javilo nekoliko njih koji sviraju klavir, obećale su nam jedan klavir. Sem toga sledujući primeru njihove omladine, koja se bavi raznim sportovima, usvojili smo predlog da gajimo sportove: futbal i tenis, za koju će nam celj one nabaviti potrebne sprave.

Ushićeni ovim zauzimanjem za nas, osećamo se svi obavezni, da im svojim primernim ponašanjem dokažemo da smo dostojni svega toga.

U nadi, da ćete biti zadovoljni našim vladanjem i ovim malim izveštajem, pozdravljamo Vas svi.