Ekološka revolucija u srcu Šumadije
Kragujevac – Višedecenijski problem grada, koji je Kragujevčanima zadavao mnogo muka u zimskom periodu kada su bili prinuđeni da udišu zagađeni vazduh, konačno će biti rešen. Gradska toplana „Energetika” će samo još ove i sledeće grejne sezone zagrevati stanove u Kragujevcu sagorevanjem uglja, a od 15. oktobra 2019. toplotna energija će se dobijati iz gasa. Do tada bi trebalo da bude završena zamena kotlova, a investicija je, prema prvim procenama, vredna oko četiri miliona evra. Na ovaj način, Kragujevac će doživeti svojevrsnu ekološku revoluciju.
O izbacivanju uglja iz procesa proizvodnje toplotne energije priča se još od kraja devedesetih godina prošlog veka kada je započeta gasifikacija Kragujevca, ali su se tek sada stvorili uslovi da se ovaj veliki posao sprovede i okonča na zadovoljstvo svih građana. U ovom trenutku niko ne može da kaže koliko će Kragujevčani ubuduće plaćati grejanje, ali je izvesno da će svi udisati čistiji vazduh.
– Imamo plan šta i kako treba raditi. Ušlo se u proceduru javne nabavke za promenu kotlova, ali to neće moći da bude završeno do naredne grejne sezone. Grejanje na gas najverovatnije će početi u zimu 2019, a čitav posao koštaće oko četiri miliona evra. Biće to velika promena za Kragujevac, pre svega u ekološkom smislu. Cena grejanja će zavisiti od cene gasa, ne više od cene uglja koga smo poslednjih godina ionako teško nabavljali – kaže Vladimir Maksimović, član Gradskog veća za komunalne delatnosti, ravnomerni i održivi razvoj.
Osim ekoloških, na ovu odluku „Energetike” i gradskog veća uticali su i drugi činioci, najpre otežana nabavka uglja iz sistema „Rembas-Resavica” koji je zapao u poteškoće.
Kragujevačka toplana je decenijama nabavljala energente iz ovih kopova, budući da su kotlovi „Energetike” projektovani za sitniji ugalj, ali je poslednjih godina bilo mnogo problema, pre svega zbog slabije proizvodnje sistema „Rembas-Resavica”, ali i zbog otežanog transporta. Zbog nabavke uglja neodgovarajućeg kvaliteta iz Bosne i Hercegovine, kao i zbog viših cena, neki od bivših rukovodilaca kragujevačke „Energetike” su bili suočeni sa ozbiljnim optužbama i završili u pritvoru.
Značajan uticaj na donošenje odluke da se sa uglja pređe na gas imao je i Institut za javno zdravlje Kragujevac koji je godinama upozoravao na zagađenost vazduha u gradu usled nusprodukata koje je „Energetika” ispuštala iz kotlova. Prisustvo čađi, ugljen-dioksida i ostalih štetnih supstanci često je bilo veće od dozvoljenog maksimuma, što su redovno pokazivali instrumenti na mernim mestima u gradu.
Inače, Kragujevac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji za proizvodnju toplote i dalje koristi ugalj.
– Sami smo napravili projekat promene sistema grejanja. Bar u tom smislu smo uštedeli sredstva koja su potrebna za prelazak sa uglja na gas. Nismo još sigurni kako ćemo obezbediti novac, ali postoji više modela. Očekujem da u naredne dve godine čitav posao bude završen, jer je već bilo krajnje vreme da Kragujevčani počnu da udišu čistiji vazduh – poručuje direktor „Energetike” Milan Ćirović, podsećajući da je kragujevačka toplana u vlasništvu države.
„Energetika”, koja danas snabdeva više od 20.000 potrošača u gradu, nekada je pripadala velikom sistemu „Zastave” i sve do pre par godina je slovila za društveno preduzeće. Sa podržavljenjem, međutim, nisu rešeni problemi sa kojima se nekadašnja „Zastava energetika” i danas suočava. Ovo preduzeće i dalje opterećuju ogromni dugovi koji iznose čak oko 100 miliona evra. Reč je o nekim nasleđenim obavezama, ali i EPS i „Srbijagas” od „Energetike” potražuju velika sredstva.
Podržavljenje je trebalo da bude samo međukorak ka transformisanju „Energetike” u gradsko javno-komunalno preduzeće, ali do toga, i pored brojnih najava, nije došlo, jer još niko nema odgovor na pitanje šta sa ogromnim dugovima kragujevačke toplane.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
