Kad zaškripi užička kapija
Užice – Velika metalna kapija kroz koju se tridesetih ulazilo u Građansku štedionicu na užičkoj Žitnoj pijaci, sačuvana u porodici Kovačević od lomova dugog vremena, sada krasi neobičnu izložbu „Kapije i vrata starog Užica”, postavljenu u Gradskom kulturnom centru. Autor izložbe je Milorad Iskrin, užički istoričar, već iskazan u pisanju knjiga o ovdašnjim starim kafanama, pekarama, česmama... O Užicu koga više nema.
Sada on u prošlost ulazi na drugi način, kroz vrata i kapije, kao dragi gost jedne neopisane teme davnog vremena. Skromni ili luksuzni za svoje vreme, ti ulazi lako navode posmatrača na sećanja. S tim što je pomenuta metalna kapija izuzetak među eksponatima: ostalo su izložene fotografije velikih starinskih vrata iz raznih delova grada, kapija, pa i slavoluka.
Iskrin predstavlja i legendom opisuje kako izgleda ajnfort kapija Zotovića kuće, izlog opančarsko-saračke radnje Ćitića, vrata kafane Veselina Jankovića, ulaz u kuću Popovića, niska podrumska vrata kuće Andre Stanića, vrata vile slikara Milovanovića... Pažnju privlače i dve stare slike užičkih trijumfalnih kapija, slavoluka na ulicama grada: jedna je iz 1899. kada su ovde visokim slavolukom dočekani vladari Obrenovići, druga iz 1912. kad je manjom trijumfalnom kapijom dočekan prvi dolazak voza „ćire”.
– Vrata i kapije uvek imaju svoju vrednost i značaj, čak i u narodnim izrekama: „Ušao na velika vrata”, „Izašao na mala vrata”... Gledao sam i da su na novčanice od 50 i 100 evra stavili slike kapije. Možda bi valjalo, zarad berićeta, da rukom dotaknemo tu sačuvanu kapiju nekadašnje Građanske štedionice. A ovu izložbu sam posvetio kompozitoru Žarku Petroviću, koji je nedavno obeležio 85. rođendan – rekao je na vrlo posećenom otvaranju izložbe Iskrin.
Po oceni recenzenta izložbe, istoričara umetnosti i kolekcionara Aleksandra Tošića, mnoga vrata i kapije koja nam Milorad Iskrin otkriva više ne postoje jer je Užice grad koji nije baš imao sreće u očuvanju graditeljske baštine.
– Cilj ove izložbe je da se ukaže poštovanje prošlosti, građanskoj kulturi nekadašnjih domaćina i trudu starih majstora stolarije. Svaka vrata nose lični pečat domaćina, na pojedinim se uočavaju i motivi koji podsećaju na antički hram, a posebna su i jedinstvena kao protagonisti priče o životu kroz male i velike stvari, kojima čovek daje smisao – istakao je Tošić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
