Кад зашкрипи ужичка капија
Ужице – Велика метална капија кроз коју се тридесетих улазило у Грађанску штедионицу на ужичкој Житној пијаци, сачувана у породици Ковачевић од ломова дугог времена, сада краси необичну изложбу „Капије и врата старог Ужица”, постављену у Градском културном центру. Аутор изложбе је Милорад Искрин, ужички историчар, већ исказан у писању књига о овдашњим старим кафанама, пекарама, чесмама... О Ужицу кога више нема.
Сада он у прошлост улази на други начин, кроз врата и капије, као драги гост једне неописане теме давног времена. Скромни или луксузни за своје време, ти улази лако наводе посматрача на сећања. С тим што је поменута метална капија изузетак међу експонатима: остало су изложене фотографије великих старинских врата из разних делова града, капија, па и славолука.
Искрин представља и легендом описује како изгледа ајнфорт капија Зотовића куће, излог опанчарско-сарачке радње Ћитића, врата кафане Веселина Јанковића, улаз у кућу Поповића, ниска подрумска врата куће Андре Станића, врата виле сликара Миловановића... Пажњу привлаче и две старе слике ужичких тријумфалних капија, славолука на улицама града: једна је из 1899. када су овде високим славолуком дочекани владари Обреновићи, друга из 1912. кад је мањом тријумфалном капијом дочекан први долазак воза „ћире”.
– Врата и капије увек имају своју вредност и значај, чак и у народним изрекама: „Ушао на велика врата”, „Изашао на мала врата”... Гледао сам и да су на новчанице од 50 и 100 евра ставили слике капије. Можда би ваљало, зарад берићета, да руком дотакнемо ту сачувану капију некадашње Грађанске штедионице. А ову изложбу сам посветио композитору Жарку Петровићу, који је недавно обележио 85. рођендан – рекао је на врло посећеном отварању изложбе Искрин.
По оцени рецензента изложбе, историчара уметности и колекционара Александра Тошића, многа врата и капије која нам Милорад Искрин открива више не постоје јер је Ужице град који није баш имао среће у очувању градитељске баштине.
– Циљ ове изложбе је да се укаже поштовање прошлости, грађанској култури некадашњих домаћина и труду старих мајстора столарије. Свака врата носе лични печат домаћина, на појединим се уочавају и мотиви који подсећају на антички храм, а посебна су и јединствена као протагонисти приче о животу кроз мале и велике ствари, којима човек даје смисао – истакао је Тошић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
