Klubovi mesto susreta starih i mladih

I so­ci­o­log Rad­mi­la Uro­še­vić, ko­or­di­na­tor­ka Vo­lon­ter­skog ser­vi­sa Zve­zda­ra i šef od­se­ka za so­ci­jal­nu za­šti­tu be­o­grad­ske op­šti­ne Zve­zda­ra, sma­tra da re­še­nje za sta­ri­ju po­pu­la­ci­ju ni­je u nji­ho­vom iz­me­šta­nju u iz­dvo­je­ne pro­sto­re, jer će se ti­me sa­mo još vi­še pro­du­bi­ti jaz me­đu ge­ne­ra­ci­ja­ma. 

– Ne­dav­no sam pred stu­den­ti­ma Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta go­vo­ri­la o po­tre­ba­ma se­ni­o­ra, ko­ji za njih pro­jek­tu­ju otvo­re­ne pro­sto­re za dru­že­nje, kao što su dnev­ni bo­rav­ci, klu­bo­vi, do­mo­vi... Pro­blem je što ti pro­sto­ri ni­su, a tre­ba­lo bi da bu­du, va­lja­na me­sta za dru­že­nje. U njih bi tre­ba­lo da do­la­ze sve ge­ne­ra­ci­je, ne sa­mo pri­pad­ni­ci tre­ćeg do­ba. Ako ni­je ta­ko, on­da sma­tram da je po sre­di ge­to­i­za­ci­ja sta­ri­jih, što zna­či da su se­ni­o­ri ge­ne­ra­cij­ski osu­đe­ni sa­mo na pri­pad­ni­ke svo­je gru­pe. Kod nas je ta­kva si­tu­a­ci­ja – is­ti­če Rad­mi­la Uro­še­vić i pod­se­ća da je upra­vo kon­cept Vo­lon­ter­skog ser­vi­sa Zve­zda­ra me­đu­ge­ne­ra­cij­ski, kao i da su nje­go­vi vo­lon­te­ri pri­pad­ni­ci svih ge­ne­ra­ci­ja. 

– Ka­da se mla­di ukr­ste sa sta­ri­ji­ma, on­da to bu­de od ko­ri­sti svi­ma jer je sam ži­vot in­klu­zi­ja. Ta­kvi pro­jek­ti, po­put onih u Ho­lan­di­ji ili Špa­ni­ji, o me­đu­ge­ne­ra­cij­skom su­ži­vo­tu, da­ju za­i­sta sjaj­ne re­zul­ta­te i od­lič­no funk­ci­o­ni­šu, ali kod nas na­ža­lost ni­su odr­ži­vi. Ne­ma ih, jer je na dru­ga­či­ji na­čin po­sta­vljen kon­cept so­ci­jal­nog sta­no­va­nja – na­po­mi­nje so­ci­o­log i pod­se­ća na to da iako mo­žda ne­ma uslo­va za re­a­li­za­ci­ju ta­kvih za­mi­sli, em­pa­ti­ja ni­šta ne ko­šta.

– Sa sa­o­se­ća­njem se čo­vek ne ra­đa, ono se ne­gu­je. Ipak u dru­štvu tre­ba da po­sto­ji do­volj­no pri­li­ka i pro­gra­ma ko­ji će da spo­je raz­li­či­te ge­ne­ra­ci­je. Vo­lon­ter­ski ser­vis Zve­zda­ra je­dan je od ta­kvih pro­gra­ma kod nas – uve­ra­va Uro­še­vi­će­va.

Pri­su­stvo mla­dih na­či­ni­lo je od „Hu­ma­ni­ta­sa” je­dan od naj­lep­ših i naj­to­pli­jih do­mo­va u ko­me bi sva­ko ko­jem je ta­kva bri­ga po­treb­na po­že­leo da bo­ra­vi. 

Nje­go­vi vo­lon­ter­ski sa­rad­ni­ci (aran­žman se od­no­si sa­mo na uz­rast od 18 do 25 go­di­na) ta­ko­đe su za­do­volj­ni, a ne­ret­ko i iz­ne­na­đe­ni ot­kri­ćem ka­ko sta­ri­ji lju­di mo­gu da bu­du do­bri kom­pa­njo­ni. Ume­ju i oni da se ša­le, a od njih se isto ta­ko mo­gu ču­ti in­te­re­sant­ne pri­če iz nji­ho­vih du­gih ži­vo­ta. 

Mo­del ra­da sa sta­ri­ji­ma u ovom ho­land­skom gra­du pre­u­zet je u me­đu­vre­me­nu, tač­ni­je u pret­hod­ne tri go­di­ne, u is­toj ili slič­noj va­ri­jan­ti, i u dru­gim gra­do­vi­ma. U Hel­sin­ki­ju se za tri apart­ma­na u do­mu pen­zi­o­ne­ra „Ru­dolf” pri­ja­vi­lo 312 in­te­re­se­na­ta, a po­nu­da je ob­ja­vlje­na pre­ko mre­že „Fej­sbuk”. Bo­ra­vak sa­mo tro­je mla­dih no­vaj­li­ja pod istim kro­vom sa 134 sta­ro­se­de­o­ca uči­nio je da su se već po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci ose­ti­le pro­me­ne na­bo­lje. Ose­ćaj usa­mlje­no­sti me­đu se­ni­o­ri­ma bio je znat­no osla­bljen. Uoče­na je i bo­lja ko­mu­ni­ka­ci­ja me­đu sta­na­ri­ma, a za svo­je mla­de kom­ši­je oni su na­ve­li da ih ose­ća­ju kao svo­je vr­šnja­ke i da ni­su ni zna­li da ima­ju to­li­ko to­ga za­jed­nič­kog. 

U Sr­bi­ji ži­vi oko 1.362.000 oso­ba sta­ri­jih od 65 go­di­na i ima oko 1,7 mi­li­o­na pen­zi­o­ne­ra. Tre­nut­no ra­di 41 dr­žav­ni dom za sta­re sa 8.960 ko­ri­sni­ka i ima oko 160 li­cen­ci­ra­nih pri­vat­nih ku­ća za „tre­će do­ba” u ko­ji­ma mo­že da bu­de sme­šte­no oko 6.700 oso­ba. Ove usta­no­ve so­ci­jal­ne za­šti­te su bez­bed­ne za ži­vot, ali je pro­blem što ima i onih do­mo­va, i to naj­vi­še u Be­o­gra­du, ko­ji ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve i za­kon­ske pro­pi­se za rad. No­vi­na je to da bi već po­čet­kom na­red­ne  go­di­ne dr­ža­va mo­gla da poč­ne da sub­ven­ci­o­ni­še bo­ra­vak sta­ri­jih i ugro­že­nih u pri­vat­nim do­mo­vi­ma.