Deca obolevaju od prehlade i virusa četiri do pet puta godišnje

Uko­li­ko su in­fek­ci­je upa­dlji­vo če­šće ne­go kod dru­ge de­ce u is­toj po­ro­di­ci ili ko­lek­ti­vu, a po­seb­no uko­li­ko ima­ju ne­u­o­bi­ča­je­no te­žak ili ati­pi­čan tok, po­treb­no je obra­ti­ti se iza­bra­nom pe­di­ja­tru, ko­ji će po po­tre­bi kon­sul­to­va­ti i imu­no­lo­ga. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma se oba­ve­zno mo­ra pro­ce­ni­ti i sta­nje kraj­ni­ka, što spa­da u do­men spe­ci­ja­li­ste za uvo, gr­lo i nos.

– Pre­pa­ra­ti za „ja­ča­nje imu­ni­te­ta” ko­ji se re­kla­mi­ra­ju na tr­ži­štu, naj­ve­ćim de­lom, li­še­ni su uver­lji­vih do­ka­za da su de­lo­tvor­ni. Ipak, to­kom zim­skog pe­ri­o­da ima smi­sla da­va­ti de­ci, na pri­mer, ri­blje ulje. Do­da­va­nje vi­ta­mi­na is­hra­ni oprav­da­no je sa­mo uko­li­ko po­sto­ji ne­do­sta­tak od­re­đe­nog vi­ta­mi­na i to po sa­ve­tu le­ka­ra. Po­sto­je stu­di­je u ko­ji­ma je na­đe­no da uzi­ma­nje cin­ka u pre­po­ru­če­noj dnev­noj do­zi mo­že da pot­po­mog­ne op­štu ot­por­nost, ali efe­kat je mi­ni­ma­lan i ogra­ni­čen na oso­be sa ne­do­volj­nom ko­li­či­nom cin­ka u or­ga­ni­zmu. Ne­ret­ko se sa­ve­tu­je i vi­ta­min Ce, ali ne­ma do­ka­za da vi­so­ke do­ze po­ma­žu išta vi­še od pre­po­ru­če­nih dnev­nih, što je i lo­gič­no, bu­du­ći da se sav vi­šak ovog vi­ta­mi­na ve­o­ma br­zo iz­lu­či iz or­ga­ni­zma – na­vo­di dr Jan­ko­vić.

Osim to­ga, do­volj­ne ko­li­či­ne vi­ta­mi­na Ce mo­gu se une­ti ko­ri­šće­njem li­mu­na, pa­pri­ke ili ku­pu­sa. Mno­go­broj­ne na­mir­ni­ce mo­gu na raz­li­či­te na­či­ne da do­pri­ne­su ra­du imu­nog si­ste­ma, i zbog to­ga je va­žno da is­hra­na bu­de ra­zno­vr­sna, sa što vi­še sve­žeg po­vr­ća i vo­ća. 

Naš sa­go­vor­nik na­po­mi­nje da je kod sta­ri­je de­ce imu­ni si­stem ve­o­ma sli­čan imu­nom si­ste­mu mla­dih od­ra­slih oso­ba. Kod odoj­ča­di i pred­škol­ske de­ce je još u raz­vo­ju, što pod­ra­zu­me­va či­tav niz spe­ci­fič­no­sti. Isti­na je da se imu­ni si­stem pra­vil­no for­mi­ra u stal­nom sa­o­bra­ća­nju sa mi­kro­or­ga­ni­zmi­ma i dru­gim či­ni­o­ci­ma spo­lja­šnje sre­di­ne, kao i sa mi­kro­or­ga­ni­zmi­ma ko­ji ži­ve u na­šem te­lu (mi­kro­bi­o­ta). Me­đu­tim, ne­ma­ju svi mi­kro­or­ga­ni­zmi bla­go­tvo­ran uči­nak: uzroč­ni­ci ozbilj­nih bo­le­sti ko­ji mo­gu da nam na­u­de ni­po­što ni­su sa­ve­zni­ci na­šeg zdra­vlja i imu­ni­te­ta. Sa dru­ge stra­ne, ni­je do­bro ni dr­ža­ti de­cu pod „sta­kle­nim zvo­nom”. Kao i u mno­go če­mu dru­gom u ži­vo­tu, i kao što su još an­tič­ki le­ka­ri sa­ve­to­va­li, naj­bo­lje je pro­na­ći vla­sti­ti „sred­nji put”.

Mno­gi ro­di­te­lji su po­seb­no za­bri­nu­ti ka­da kre­ne se­zo­na gri­pa.

– Pro­tiv gri­pa po­sto­ji vak­ci­na ko­ja je bez­bed­na i za de­cu i spa­da u pre­po­ru­če­ne vak­ci­ne. Za­šti­ta ko­ju ona pru­ža je tek de­li­mič­na, ali ipak uma­nju­je ri­zik obo­le­va­nja od gri­pa ili na­stan­ka kom­pli­ka­ci­ja. Što se ti­če uobi­ča­je­nih in­fek­ci­ja gor­njih di­saj­nih pu­te­va, na­ro­či­to če­stih u ovo do­ba go­di­ne, ne­ma na­či­na da se one iz­beg­nu i od njih u ma­njoj ili ve­ćoj me­ri obo­le­va­ju i zdra­ve oso­be. Ot­por­nost za­vi­si od op­šteg zdra­vlja or­ga­ni­zma, što zna­či da pra­vil­na is­hra­na, od­go­va­ra­ju­ća fi­zič­ka ak­tiv­nost, do­volj­no sna i, što je ve­o­ma va­žno, iz­be­ga­va­nje iz­la­ga­nja du­van­skom di­mu znat­no pro­re­đu­ju ili ubla­ža­va­ju po­me­nu­te in­fek­ci­je – do­da­je dr Jan­ko­vić.

Kod ozbilj­ni­jih obo­lje­nja ko­ja do­vo­de do sta­nja osla­blje­nog imu­ni­te­ta kon­tra­in­di­ko­va­ne su ži­ve vak­ci­ne, dok se vak­ci­ne ko­je ne sa­dr­že ži­ve mi­kro­or­ga­ni­zme pri­me­nju­ju po re­dov­nom ka­len­da­ru vak­ci­na­ci­je, kao i kod dru­ge de­ce, i ve­o­ma je zna­čaj­no da se ne iz­o­sta­ve. U ne­kim sta­nji­ma, kao što je, na pri­mer, uro­đe­no od­su­stvo ili gu­bi­tak sle­zi­ne, neo­p­hod­ne su i od­re­đe­ne do­dat­ne vak­ci­ne, kao što je ona pro­tiv pne­u­mo­ko­ka, ma­da će se, pre­ma usvo­je­nom pra­vil­ni­ku, ova vak­ci­na usko­ro na­ći me­đu re­dov­nim za svu de­cu, što je slu­čaj go­to­vo svu­da u sve­tu.