Mi smo najglumačka nacija

Glumica Marina Ćosić (22) privlači pažnju gledalaca, pre svega zbog talenta, ali i zbog lepote i seksepila. Posle (ne) zahvalnog debija u seriji „Ubice mog oca”, gledamo je u serijama „Senke nad Balkanom”, u kojoj nije imala problem da se obnaži, i „Istine i laži”. U seriji Prve, o potrazi za iskrenošću i istinom, tumači srednjoškolku Sofiju.

– Ona je dete rastavljenih roditelja, živi sa majkom i ne prihvata njene izbore. Ona je blaga i nasmejana, ali ju je ponašanje majke, majčinih „momaka” i odlazak oca, naučio da ni od koga ne zavisi i da ima čvrst stav o onome šta želi a šta ne. Kako epizode odmiču, sve će biti jasnije ko je Sofija i šta joj je u životu bitno – kaže mlada glumica koja smatra da u svetu istina i laži, koji serija slika, za ljubav uvek ima nade, samo je valja prepoznati.

To u „Istinama i lažima” odlikuje vezu Sofije i momka Arsenija, kog tumači Vladimir Kovačević, Marinin kolega sa klase na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, kod profesora Srđana Karanovića. Prilika da pred kamerama igra sa „klasićem” joj, priznaje, mnogo olakšava:

– Imamo dosta prisnih scena, zato je dobra okolnost što se znamo i što smo se tokom prethodnih godina na klasi upoznali u svakom pogledu. U prvoj godini studija Vlada mi je bio jedan od prvih partnera na sceni, tako da smo mi sve neprijatnosti već prošli.

U „Senkama nad Balkanom” Marina igra epizodnu ulogu, lik Kose:

– Ona je po karakteru potpuno drugačija od svega što sam dosad igrala, i od mene privatno. Ona je iz nižeg društvenog staleža tog doba. Međutim, primećena od strane Maje, ona počinje da živi i radi u njenom ateljeu. Time što se „popela” na društvenoj lestvici, ona je provokativnija, bezobraznija, proračunatija nego Maja, koja je odrasla u bogatstvu.

Ulogu u seriji Dragana Bjelogrlića dobila je na kastingu, kada je počela saradnja sa iskusnim glumcem i rediteljem:

– Dragan, reditelji, producenti i ja smo imali sastanak tokom kog su mi objasnili prirodu uloge, a hteli su da čuju i moje viđenje, tako da smo se već tada sve dogovorili. Dragan Bjelogrlić mnogo vremena posvećuje glumcima i daje odlične indikacije. On zna svaki lik do najmanje sitnice, i naravno da su njegovi saveti uvek bili dobrodošli.

Bjelogrlić je i u prethodnom rediteljskom projektu „Montevideo” otkrio mlade glumce i dao im šansu. Naša sagovornica kaže da zbog toga i postoji odgovornosti tokom rada sa njim:

– Da svi ljudi na setu nisu bili toliko divni i spremni da pomognu, ta odgovornost bi se možda pretvorila u samonametnuti pritisak. Međutim, to nije bio slučaj, već sam se trudila da pogodim šta je on zamislio, ali i da, ujedno, moja zamisao ne propadne. Imali smo sličnu ideju, pa je sve bilo lakše.

Debi sličan početku Bate Živojinovića

U seriji „Ubice mog oca” tumačila je lik ubijene Milice Despotović, oko koje se gradi zaplet. Njen lik vidi se u samo nekoliko kadrova pre ubistva, što je početak karijere sličan onom koji je imao Velimir Bata Živojinović:

– Da se ne lažemo, taj lik je mogao svako da odigra. Kad sam prihvatala ulogu kroz glavu mi je prolazilo da je to bio dobar prvi susret sa kamerom i rasterećenje za sledeći put, jer u toj ulozi nisam mogla da se izblamiram. O toj se ulozi priča sledećih 10 epizoda, što znači da će biti zapažena, ali tek toliko da se ljudi pitaju: ko je ova devojka? Kasnije, kad sam saznala za Batu Živojinovića i njegov početak bilo mi je još draže što sam napravila takav prvi korak. Pretpostavljala sam da će serija biti hit, zbog glumaca, scenarija i žanra. Roditelje su mi igrali Nebojša Glogovac i Nataša Ninković, i jako sam želela da ih upoznam.

U međuvremenu, Marina je debitovala na filmu, odigravši Kalinu u „Zoni Zamfirovoj 2”:

– Kalina je vatra. Iz prvog filma znamo kako se Zone ponašala prema njoj. U pripremama za ulogu toliko puta sam pogledala taj okršaj i svaki delić prvog filma ne bih li ugrabila neki trenutak koji nisam ranije videla. I uhvatila sam ga. Hteli to ljudi da priznaju ili ne, Mane je prvo pričao sa Kalinom, pa tek onda pravio Zone ljubomornu. Iz mog ugla, Mane je kriv za sve što se posle dešava, bacio je udicu, kad se ona upecala, prešao je na drugu. Sve što je Kalina radila imalo je za cilj da bude blizu Maneta. Dao joj je kuću, tako da je ona živela u njegovoj kući. Rodivši dete, ona je stasala u ženu koja ne preza ni od čega, zbližila se sa Manetom i namerno nervirala Zone. Međutim, patila je. Zamislite, volite muškarca u to vreme koji je prvo vama prišao, pa se oženio drugom, a vi se udate za njegovog pomoćnika samo da mu budete blizu, rodite mu dete, ali se ništa ne menja, volite ga još više. A njegova žena i on ne mogu da imaju decu, i žena vas mrzi. Meni je bilo teško da razgraničim u glavi ko je u pravu i zašto, jer ne bih volela da se ikad nađem u takvoj situaciji niti znam ikoga ko se u njoj  našao. Gradila sam Kalinu kao ženu koja mnogo pati za ljubavlju svog života.

Priča da se dobro izborila sa južnjačkim akcentom koji odlikuje Kalinu. Lektor je bio njen profesor dikcije sa FDU, Radovan Knežević, koji joj je maksimalno pomogao. Svakodnevno je ponavljala tekst i sedam dana pre početka snimanja provela na jugu Srbije, da se navikne na akcenat. Inače, ima sluha pa joj to nije bilo teško.

Audicija može da se uradi i od kuće

Marina dodaje da često ide na kastinge, ima projekte dogovorene za sledeću godinu, ali o tom filmu i seriji ne sme još da govori. Oprobala bi se i u holivudskim i evropskim produkcijama:

– Sa znanjem stranog jezika, i korišćenjem tehnologije i interneta, možete da budete u agenciji na drugom kraju sveta i da vas pozovu na kasting ili da ako imate dobar „šouril” (showreal – segmenti raznih uloga u sklopu video-klipa) dobijete ulogu. Takođe, audicija se može uraditi i od kuće: dobra kamera, mikrofon, zamišljeni partner…

Želela bi da dobije ulogu u akcionom filmu, sa mnogo pucnjave i trčanja, u nekoj krimi-priči u kojoj bi tumačila ili glavnog kriminalca, koji je u stvari pozitivac, ili policajca. Volela bi da se oproba i u istorijskoj temi ili priči po istinitom događaju.

Ima običaj da crta po papiru dok čita scenario, ali samo kada ima ceo tekst. Tada  razmišlja o nekoj rečenici, o ulozi, analizira lik, a ta mehanička radnja joj omogućava da se koncentriše.

Kaže da uzore – kao osobe na koje se ugleda – nema:

– Onda bih pokušala da dosegnem nečije maksimume, a možda nisam toliki kapacitet i bila bih frustrirana. Ovako, radim na sebi i učim konstantno kako bih jednog dana mogla da postignem željenu karijeru. Međutim, ima ljudi kojima se divim i čiji me glumački kapaciteti oduševljavaju i guraju napred da još više radim. Sa domaće scene to su Pavle Vuisić, Nebojša Glogovac, Sonja Savić, Ružica Sokić… Dok ih nabrajam prolaze mi imena fenomenalnih glumaca sa naše scene i volela bih da ih sve nabrojim jer smatram da smo mi od svih nacija najviše glumačka nacija, samo smo mala zemlja. Svi bi mogli da uče od naših glumaca koliko su prirodni, iskreni, duboki i ispunjeni u svakom trenutku na sceni. Što se stranaca tiče, Meril Strip je vrh glumačkih mogućnosti, da ne pričam o njenim životnim stavovima koji me oduševljavaju, zatim Pačino, Deniro, Brando…

Naša sagovornica trenutno češće gleda serije od filmova:

– Nedavno sam gledala „Kuću od karata”. Kevin Spejsi me je oduševio kao i Robin Rajt, ali ta priča o igri moći me je fascinirala. Trenutno gledam „Krunu”, o engleskoj kraljici Elizabeti Drugoj…