Poslednji čin „Gošine” tragedije
Da je fabrika šinskih vozila „Goša” iz Smederevske Palanke na ivici propasti odavno više nije vest. Ova kompanija je 11. novembra i zvanično otišla u stečaj zbog potraživanja od 400.000 evra, a stečajni postupak je pokrenula zemunska firma „A A kapital konsalting”. Ono što je u ovdašnjoj javnosti potpuno nepoznato je da je jedna od poslednjih slamki spasa za ovu kompaniju bio tender koji je 17. jula raspisala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Reč je o nabavci vučnih dijagnostičkih vagona za kompaniju „Infrastruktura železnice Srbije”, a ceo posao vredan je 2,5 miliona evra. Kako bi učestvovala na tom tenderu, „Goša” je ušla u konzorcijum sa kompanijama „Infotrans” i „Kovačević inženjering”.
Epilog ove priče u velikoj meri odredio je dalju sudbinu kompanije „Goša”. Naime, konzorcijum uopšte nije ispunjavao uslove tendera koji je EBRD raspisao, a posao je dobila jedna austrijska kompanija. I tu ništa nije sporno iako onaj ko gubi ima pravo da se ljuti. Pa tako predstavnici ovog konzorcijuma na razne adrese u Nemanjinoj ulici šalju pisma u kojima negoduju jer je njihov proizvod jeftiniji i bolji. Međutim, kreditor – u ovom slučaju EBRD, koji je „Železnici” za razne projekte pozajmio 91,5 miliona evra, u ovom slučaju diktirao je uslove tendera. I po tome se ovaj javni poziv ne razlikuje od mnogih drugih koje su na domaćem terenu izgubile domaće firme.
Možda su mnogi zaboravili, ali kao jedan od najboljih primera da onaj ko daje novac diktira i uslove je obnova mosta „Gazela”. Kada je bivši gradonačelnik Dragan Đilas 2009. godine hteo da renovira ovaj most, jedan od uslova koje mu je postavio kreditor bilo je izmeštanje nehigijenskog romskog naselja koje je bilo smešteno ispod ovog mosta. To je bio deo akcionog plana koji je grad morao da usvoji da bi EBRD odobrio pozajmicu Beogradu.
– Ništa to nije neoubičajeno, to rade svi kreditori, jer je njima u interesu da im se pozajmljeni novac vrati – kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. – I to nije karakteristično samo za zapadne kreditore, to rade i Kinezi kad nam odobravaju pozajmice. Primer za to je Pupinov most, koji je građen kineskim parama, a u izgradnji su učestvovale kineske firme. I to je uobičajeni kriterijum svuda u svetu – kaže naš sagovornik.
On dodaje da je najveći problem sa domaćim kompanijama to što ne ispunjavaju kriterijume na međunarodnim, a ne samo domaćim tenderima.
– Dva su ključna razloga za to. Prvi je to što nemaju reference, a drugi je što u poslovnim knjigama nemaju dobar finansijski rezultat iz prethodnih godina. Vrlo često se ovde postavlja pitanje kako su to naše građevinske firme nekada vrlo uspešno poslovale i gradile po svetu, a danas ne mogu. Tačno je da su to bile ozbiljne firme, koje su pre nekoliko decenija imale ozbiljne reference, ali u međuvremenu su se našoj zemlji dogodile sankcije i ovdašnje kompanije su izgubile trku sa konkurencijom. Jednostavno, tokom devedesetih nigde nisu radile i to je za njih bio veliki hendikep. Prema tome, mi sada samo sa žaljenjem možemo da konstatujemo kako, na primer, „Goša” i „Mostogradnja” nisu dobili neki važan posao – zaključuje Savić.
I po novom zakonu o javnima nabavkama preferencijalni status domaćih firmi na tenderima smanjen je u odnosu na strane.
Ponuda „domaćeg igrača”, najjednostavnije rečeno, može da bude svega pet odsto lošija od stranog. Do sada je ta prednost bila 15 odsto za usluge i 20 odsto za robu, kada se gleda kriterijum najniže cene, odnosno 10 odsto kada je reč o kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
