I modni detalj, i suvenir

Mada srednji vek od savremenog doba dele stotine godina, Aleksandra Mitrović je kroz svoj nakit učinila da ta vremenska razdaljina postane njihova tačka dodira. Ona je iskoristila lepotu ornamenata koji krase pet srpskih manastira sagrađenih u periodu od 13. do 15. veka – Dečane, Sopoćane, Pećku patrijaršiju, Kalenić i Lazaricu.

– Srednjovekovnu umetnost, koja je dugo bila potisnuta, pokušala sam da pretočim u nešto moderno i praktično i da je, kao modni detalj, ali i prigodan autentičan poklon, pošaljem u svet. Želela sam da ukažem na te kulturne i duhovne vrednosti Srbije i da ih u formi nakita promovišem – ističe naša sagovornica.

Sa majkom, koja je je bila istoričar umetnosti, Aleksandra je manastire obišla još kao dete. Bila je zadivljena plemenitim detaljima arhitekture koji su mirno počivali u harmoniji sa besprekorno uređenim dvorištem, tišinom, pticama... Lepota tih ornamenata duboko joj se urezala u svest. Oni su joj bili inspiracija, ali nisu baš direktna kopija s obzirom na to da su u srazmeri drugačiji.

– Moj nakit je umetnička interpretacija elemenata iz naših manastira koji su u izvornom obliku isklesani u kamenu, naslikani na zidu ili izrađeni u bakru. Ima ih svuda. Iznad vrata i prozora, na fasadi, oltaru, u podu... U kreiranju skica dosta su mi pomogle knjige profesora Aleksandra Deroka, našeg poznatog arhitekte i istoričara umetnosti. On je te elemente precizno opisao i prikazao. Iz toga sam izvukla one za koje sam smatrala da mogu da se prenesu na nakit – objašnjava Aleksandra.

Kao grafički dizajner sa lakoćom i uživanjem ih je dizajnirala u elektronskoj formi, ali od ideje do realizacije protekla je skoro decenija.

– Odabrala sam elemente, poigrala se sa njima i napravila kombinacije koje su bile logične, međutim, pošto nisam vajar, nego grafički dizajner, morala sam da krenem u potragu za ozbiljnim saradnikom koji bi mi napravio kalupe. Želela sam da ta izrada bar donekle parira onome što je osnovna ideja. Moje zamisli učinila je stvarnim vajarka Julijana Lazić – kaže autorka.

Svaki element potiče iz određenog manastira, pa na poleđini svakog pakovanja piše kratko objašnjenje na engleskom i srpskom jeziku kada je sagrađen, ko je ktitor... Time Aleksandra indirektno skreće pažnju na nešto što misli da je najvrednije što mi kao narod imamo.

– Sticajem okolnosti često odlazim u inostranstvo i ne moram da se pitam šta da ponesem na poklon. Ljudima se dopada čak i kad ne znaju pozadinu priče, ali stranci ga još više cene kad otkriju poreklo – s ponosom ističe.

Ovaj nakit prvenstveno je namenjen ženama, jer su krupniji motivi i dosta su dekorativni, mada, zainteresovanih ima i među muškarcima. Priseća se bajkera koji je stigao do nje sa željom da kupi narukvicu. Pomislila je prvo da traži poklon za ženu, a on je, zapravo, birao za sebe i bez mnogo problema ovaj nakit se lepo uklopio u bajkerski stil odevanja.

Medaljone iz Pećke patrijaršije i krstiće koji se posebno liju isključivo od srebra radi po narudžbini. Sav ostali nakit je u osnovi rađen od cinka, naknadno posrebren i patiniran, tako da na neki način poprima duh srednjeg veka. Autorki je namera da njen nakit bude pristupačan prosečnom kupcu dobrog ukusa, a ne samo ekskluzivnoj klijenteli koja ima novca. Osim toga, kolekcija posrebrenog nakita je zaštićena, a tri procenta od prodaje odlazi kao prilog ovim manastirima.

– Ovo nije modni trend, već jedan od suvenira Srbije. Zbog toga me izuzetno raduje kada se za moje komade nakita zainteresuju diplomate iz ambasada ili Ujedinjenih nacija. To su obično obrazovaniji ljudi koji razumeju šta oni predstavljaju. Neki su posetili naše manastire pod zaštitom Uneska i uverili se zašto su priznati u svetu kao vrhunska umetnička dela – dodaje Aleksandra Mitrović.