Bregović je moja opsesija
Posle izdanja posvećenog Džordžu Geršvinu i albuma na kome je spojio Baha i Gorana Bregovića, ali i knjige „Balet i ja u nekoliko slika” uz prateći kompakt-disk „Za levu ruku i tri poljupca”, beogradski kompozitor i pijanista Miroslav Cupara nedavno je objavio novi kompakt disk „Moje sudbinsko putovanje” (My Destiny`s Journey). Reč je o muzičko-scenskom delu, koje se može svrstati u neoklasicizam, ali se u isto vreme oslanja i na tradiciju američke klasike 20. veka, odnosno džeza, ističe Cupara u razgovoru za „Politiku”.
– Ovo delo je neka vrsta sopstvenog emotivnog pražnjenja sa jasnim filozofskim razmišljanjem o životu i njegovom smislu. Autorskim radom sam želeo da zahvalim svim osobama koje su u mom muzičkom životu ostavile dubok trag. Svi stavovi, tj. numere na disku imaju tačnu adresu, odnose se na nekog od mojih heroja. Disk otvara „Pesma srca” koja, kao neki izvor, izranja na „svetlost dana”, a potom slede putešestvija po mom burnom muzičkom životu i to kroz različite harmonske boje, valere i ritmove. U stalnoj sam dilemi da li život prolazi uzalud i da li sav trud ima neki smisao. Zadnji stav daje apsolutno razrešenje i nedvosmisleno konstatujem: „Da, ja sam srećan” – priča Cupara, koji na ovom albumu, osim klavira potpisuje i kompozicije i aranžmane.
– Danas se, nažalost, traži renesansni model ličnosti umetnika koji mora biti „devojka za sve”. Nekad smo note pisali rukom, a danas moraš da naučiš da radiš u aplikaciji koja na jednostavan način rešava pitanja aranžiranja, komponovanja, produkcije i snimanja zvuka. Onaj ko ne usvoji osnovna znanja iz ovih oblasti nema šta u muzici da traži – smatra kompozitor i pijanista, dodajući da je danas publika za umetničku muziku u „odumiranju”.
– Ljudi sve manje odlaze na koncerte, pitate se zašto. Pa, sve se može pronaći na internetu, tako da se umetnička muzika kao i drugi vidovi umetnosti lagano gase. Ekonomskom terminologijom rečeno, neprofitabilni su. Menadžeri i ljudi koji zarađuju na muzici traže prostije forme kako bi muzika „kupila ljubav” širokih narodnih masa, a krajnji rezultat je poražavajući.
Na prethodnim izdanjima „Pieces of a Dream” i „From Bach to Bregovic” ponudio je svoje viđenje Geršvinovih klasika, odnosno našao tačku spajanja Baha i Bregovića.
– Svirajući u manjim i većim kamernim, potom džez i rok sastavima, hteo sam da se oprobam i kao solista, a to sam ostvario upravo sa Geršvinom. Kroz Geršvina sam želeo da se na neki način približim svirački svojim idolima: Oskaru Pitersonu, Bilu Evansu, Erolu Garneru. A Bregović je bio i ostao „opsesija” moje rane mladosti. Doživeo je neverovatna priznanja tokom svoje muzičke karijere, a jedno od njih je bio i festival u Sen Deniju nadomak Pariza, koji se zvao „Od Baha do Bregovića”. Bregovića su stavili rame uz rame sa Bahom i time mu odali priznanje na svetskom nivou. Za drugo diskografsko izdanje pozajmio sam naziv „Od Baha do Bregovića” i pokušao da sa kompozicijama obuhvatim period od baroka pa sve do moderne muzike svirajući na „svoj način” i spajajući klasiku, džez i modernu muziku – priča Cupara, i u karijeri izdvaja baš trenutak kada je izabran za asistenta Gorana Bregovića, na izboru pevača za Evroviziji 2010:
– Bio sam i uzbuđen, i srećan, svestan da sam došao na „poklonjenje” svom idolu! Ali, najveću zaslugu dugujem profesorki Oliveri Đurđević koja je prepoznala u meni veštog improvizatora i džezera, i ne mogu da zaboravim njen gest kada mi je posle koncerta „Jednoj ženi” uručila posvetu na kojoj je pisalo „Jedinom Miroslavu od jedne Olivere”. Moram da pomenem i svoju „drugu porodicu”, ansambl „Klub 66” pod upravom Mileta Martinovića, i sa vokalnim solistom Nadom Pavlović. Kao obrazovan muzičar i formirana ličnost u to vreme, tek kroz trogodišnji boravak u tom ansamblu shvatio sam šta je muzika i koliko mi znači!
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
