Izložba „Tito u Africi” u Oksfordu

Fo­to-ma­te­ri­ja­li iz zbir­ke Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je ne­za­o­bi­la­zan su iz­vor za is­tra­ži­va­če afrič­kog kon­ti­nen­ta u dru­goj po­lo­vi­ni pro­šlog ve­ka, po­što vi­še hi­lja­da fo­to­gra­fi­ja ilu­stru­je Ti­to­ve po­se­te ze­mlja­ma Afri­ke. I ma­da se naj­ve­ći broj sni­mlje­nih ak­tiv­no­sti ti­če zva­nič­nih de­ša­va­nja ko­je do­ma­ći­ni pri­re­đu­ju za vi­so­kog go­sta, broj­ne su i uz­bu­dlji­ve fo­to­gra­fi­je ko­je be­le­že slo­bod­ne, po­seb­ne tre­nut­ke u okvi­ru tih po­se­ta – obi­la­zak ar­he­o­lo­ških i isto­rij­skih lo­ka­li­te­ta i mu­ze­ja, bo­ra­vak u pri­ro­di ili u lo­vu, su­sre­te s rad­ni­ci­ma na rad­nim me­sti­ma ili obič­nim lju­di­ma u sva­ko­dnev­nim ak­tiv­no­sti­ma, na uli­ci, u se­li­ma… 

Ku­sto­ski­nje iz­lo­žbe Ana Sla­do­je­vić i Mir­ja­na Slav­ko­vić za­mi­sli­le su iz­lo­žbu is­ti­ču­ći sa­da­šnje od­su­stvo zna­nja o an­ti­ko­lo­ni­ja­li­zmu i tra­di­ci­ji so­li­dar­no­sti, zna­nja ko­je je, kao i mno­ge vred­no­sti iz na­še sko­ri­je pro­šlo­sti, da­nas za­ne­ma­re­no i za­bo­ra­vlje­no.  

Po­vo­dom sve­ča­nog otva­ra­nja odr­ža­no je pre­da­va­nje Ra­di­ne Vu­če­tić i Po­la Bet­sa ko­je je ob­u­hva­ti­lo po­gled na Ti­ta i so­ci­ja­li­stič­ku Ju­go­sla­vi­ju, na Ti­to­va afrič­ka pu­to­va­nja, kao zna­ča­jan deo nje­go­ve di­plo­ma­ti­je, ali i ana­li­zu fo­to­gra­fi­ja iz bo­ga­te zbir­ke Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je. At­mos­fe­ra pu­ne sa­le, za­in­te­re­so­va­ne pu­bli­ke, pi­ta­nja i di­ja­log, obe­le­ži­li su otva­ra­nje ko­me je pri­su­stvo­va­la i Na­ta­ša Ma­rić, ot­prav­ni­ca po­slo­va am­ba­sa­de Sr­bi­je u Lon­do­nu, kao i pred­stav­ni­ci Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je. 

Lju­di ko­ji su se oku­pi­li oko ovog pro­jek­ta i ko­je su po­ve­za­le fo­to­gra­fi­je s Ti­to­vih pu­to­va­nja u Afri­ku su: Ra­di­na Vu­če­tić, isto­ri­čar­ka (Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du), Ana Sla­do­je­vić, ne­za­vi­sna ku­sto­ski­nja i te­o­re­ti­čar­ka umet­no­sti, Mir­ja­na Slav­ko­vić, ku­sto­ski­nja (Mu­zej Ju­go­sla­vi­je), Pol Bets, isto­ri­čar (Uni­ver­zi­tet u Oks­for­du) i Ra­do­van Cu­kić, ku­stos-isto­ri­čar (Mu­zej Ju­go­sla­vi­je). 

Re­zul­tat ra­da auto­ra iz­lo­žbe je­ste i knji­ga „Ti­to u Afri­ci – sli­ke so­li­dar­no­sti”, ob­ja­vlje­na na srp­skom i en­gle­skom je­zi­ku, ko­ju su ure­di­li isto­ri­ča­ri Ra­di­na Vu­če­tić i Pol Bets. Na tra­gu pri­če o so­li­dar­no­sti ne­kad, sa že­ljom da se po­ka­že da so­li­dar­nost ni­je za­bo­ra­vlje­na, en­gle­sko iz­da­nje knji­ge će, to­kom tra­ja­nja iz­lo­žbe u Oks­for­du, do apri­la 2018. go­di­ne, bi­ti pro­da­va­no u do­bro­tvor­ne svr­he, a su­ma sa­ku­plje­na od pro­da­je bi­će is­ko­ri­šće­na kao po­moć ško­li za de­voj­či­ce u Ke­ne­mi, u Si­je­ra Le­o­neu.

Iz­lo­žba i knji­ga „Ti­to u Afri­ci – sli­ke so­li­dar­no­sti” pri­li­ka su i za pu­bli­ku, i za či­ta­o­ce, da kre­nu na pro­pu­to­va­nje kroz Afri­ku i da upo­zna­ju lju­de, obi­ča­je, kul­tu­ru, pre­de­le, isto­ri­ju i – so­li­dar­nost, da­nas to­li­ko za­bo­ra­vlje­ni po­jam. Za po­tre­be iz­lo­žbe, no­vi­na­ri Du­šan Ša­po­nja i Du­šan Ča­vić sni­mi­li su vi­deo-pri­log ko­ji pri­ka­zu­je pre­o­sta­le tra­go­ve pri­ja­telj­stva s na­ro­di­ma Afri­ke u Be­o­gra­du. U raz­go­vo­ru s Be­o­gra­đa­ni­ma is­tra­ži­va­li su da li oni pre­po­zna­ju, pam­te i ka­ko da­nas do­ži­vlja­va­ju me­sta ve­za­na za ovaj pe­ri­od: spo­men-obe­lež­ja Ago­sti­nu Ne­tu i Pr­voj kon­fe­ren­ci­ji ne­svr­sta­nih. Ka­ko iz­gle­da Park pri­ja­telj­stva, u kom su stu­dent­skom do­mu bi­li sme­šte­ni stu­den­ti iz Afri­ke i ka­ko je plo­ča s vo­đa­ma po­kre­ta Ne­svr­sta­nih za­vr­ši­la u jed­noj ba­šti u Za­klo­pa­či kraj Be­o­gra­da. 

Iz­lo­žbu u Be­o­gra­du pra­ti­lo je niz do­dat­nih pro­gra­ma u vi­du vo­đe­nih tu­ra s naj­ra­zli­či­ti­jim te­ma­ma: od ko­lo­ni­ja­li­zma, pre­ko ju­go­slo­ven­ske me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke, do pi­ta­nja so­li­dar­no­sti i to­le­ran­ci­je. Na­pra­vljen je pro­stor da po­se­ti­o­ci, kroz raz­go­vor i dru­ge in­ter­ak­tiv­ne sa­dr­ža­je, raz­me­ne svo­ja i se­ća­nja čla­no­va svo­jih po­ro­di­ca na vre­me sa­rad­nje s ne­svr­sta­nim ze­mlja­ma. Pri­sut­nost i na dru­štve­nim mre­ža­ma do­pri­ne­la je da za iz­lo­žbu sa­zna­ju ko­le­ge iz kul­tur­nog cen­tra „Jav­na so­ba” (Pu­blic Ro­om) iz Sko­plja, ko­ji su nas po­zva­li da je pri­ka­že­mo i nji­ho­voj pu­bli­ci.

Na­kon Oks­for­da, pred­vi­đe­no je da iz­lo­žba go­stu­je u Mu­ze­ju „Ven­de” u Los An­đe­le­su to­kom 2019. go­di­ne. Za­hva­lju­ju­ći knji­zi i go­sto­va­nju iz­lo­žbe u Mu­ze­ju „Pit Ri­vers” u Oks­for­du i Mu­ze­ju „Ven­de” u Los An­đe­le­su, na­ša kul­tur­na ba­šti­na bi­će pri­ka­za­na sve­tu kao deo svet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, ali i kao sve­do­čan­stvo o vre­me­nu so­li­dar­no­sti sa Afri­kom i Tre­ćim sve­tom. 

*di­rek­tor­ka Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je