Spor iz Čačka rešen u Strazburu

Međutim, sud je u istom postupku utvrdio, ali sada po tužbi „Maka” protiv FRA, da su sva četiri alata bila vraćana proizvođaču na doradu zbog nedostataka, i da je posle svega samo jedan bio ispravan dok na ostala tri nisu otklonjene mane. „Mak” je, zbog toga, uzeo radnike preko omladinske zadruge da bi doradili nekvalitetno urađene odlivke, i za to im platio 241.247 dinara. Pored toga, u toku 1999. i sledeće godine „Mak” je od preduzeća „2 M” iz Čačka naručio prepravku i popravku tri neispravna alata, dobijena od FRA, i za to platio 185.000 dinara. Trgovinski sud je zato obavezao Fabriku reznog alata da „Maku” naknadi štetu po oba osnova, sa kamatom, ali je odbio zahtev iz te tužbe da se nadoknadi i izmakla dobit. Kad su prebijeni troškovi čitavog spora, FRA je i po tom osnovu bila dužna da „Maku” isplati 203.685 dinara.

Viši trgovinski sud u Beogradu je 22. februara 2006. preinačio tu presudu, ali samo tako što je obavezao FRA da plati i izmaklu zaradu i povećao iznos dosuđenih troškova postupka, i ta odluka postala je izvršna. Zato je FRA 17. marta 2009. „Maku” uplatila jedan deo novca po presudama i na tome se završilo, jer je Agencija za privatizaciju 30. marta 2010. objavila restrukturisanje FRA, čime je račun fabrike postao zatvoren za poverioce.

U tim okolnostima je pravni zastupnik „Maka”, advokat Dragana Janković iz Čačka, 11. marta 2011. uputila žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavobranitelji su posle tri godine (21. maja 2014), usvojili žalbu, dosudili „Maku” 1.000 evra na ime nematerijalne štete i naložili sudu u Čačku da ubrza postupak izvršenja.

Pošto ni od tog ubrzanja nije bilo ništa, Dragana Janković je iste godine uputila predstavku Evropskom sudu, koja je odatle 18. decembra 2014. prosleđena Vladi Srbije.

Vlada je preko svojih pravnika stavila primedbu na predstavku, navodeći da je Ustavni sud dosudio određeni iznos „Maku” (nematerijalna šteta) čime je to preduzeće izgubilo status žrtve. I da se FRA, sa većinskim društvenim kapitalom, ne može smatrati državnim preduzećem, niti država može odgovarati za postupke direktora fabrike.

Ali, delioci pravde iz Strazbura prihvatili su stav advokata „Maka” da je u čitavom postupku povređena Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, na štetu tog preduzeća. I to član 6. Konvencije, u kojem se navodi: „Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.” I, član 13: „Svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira na to da li su povredu izvršile osobe koje su postupale u službenom svojstvu”.