Ima li spasa za Sandićevu kuću

– Iako su lik i delo Aleksandra Sandića, shodno njihovoj veličini, dosledno sačuvani na rukopisnom odeljenju Matice srpske to se ne može reći za kuću u kojoj je rođen. Reč je o spomeniku kulture velikog značaja za Republiku Srbiju, poslednjoj „trščari nabijači” u regionu srednjeg Banata staroj skoro 230 godina. Osim kulturno-istorijskih ona poseduje i izuzetne graditeljske vrednosti, posebno važne za narodno graditeljstvo. Očuvanom originalnošću građevina svedoči o kulturi stanovanja u Banatu. Neznatne promene koje su rađene na prozorima na uličnoj fasadi bile su neophodne i nisu znatno narušile njenu globalnu fizionomiju, kaže etnolog Milić. Međutim on naglašava da je stanje u kome se sada nalazi najstarija originalna banatska kuća u Zrenjaninu nedostojno svih onih rečenih epiteta.

Na žalost, već deceniju, dve se govori o kući koja se sve češće naziva ruglom grada i u tom kontekstu se pominje i sam njegov poznati stanar, a zanemaruje se njegovo značajno naučno i kulturno delo. Sandić je naglašavao da je rođen u „skromnoj kući ratarskoj”. Iz nje je završio osnovno obrazovanje, a onda je gimnaziju učio u Temišvaru 1857. godine. Tada odlazi u Beč gde studira prava i slovensku filologiju kao stipendista Matice srpske. Srpski jezik je izučavao kod Vuka Stefanovića Karadžića. Kod njega je bio i pisar punih sedam godina. Neko vreme predaje u karlovačkoj gimnaziji. Ponovo se vraća u Beč gde radi na uređivanju časopisa „Ost und West”(„Istok i Zapad) sa radikalnom revolucionarnom i slovenofilskom tematikom pa je često bio proganjan. Krajem 19. veka radio je kao profesor u novosadskoj srpskoj gimnaziji. Posle je pisao zapažene književne filološke radove i patriotske članke u „Svetovidu” i Miletićevom „Srpskom dnevniku”. Stvarao je udžbenike i prevodio značajna dela, a dugo i strpljivo je sakupljao građu za istoriju srpske književnosti. Milić naglašava da bi se Sandić mogao smatrati pionirom moderne zaštite spomenika kulture u oblasti rukopisa i štampanih dela i bez njegovog rada naša baština u toj oblasti danas ne bi bila ono što jeste. Da je taj rad bio priznat svedoče i pisma od kojih je jedno dobio 1872. godine od Mađarskog ministarstva vera i opšteg obrazovanja. Pozivajući se na Sandićevo rodoljublje oni mu nude da za njih izvrši popis umetničkih dela i kulturno istorijskih spomenika sa ovih vojvođanskih prostora na kojima žive Srbi.

Zahvaljujući zalaganju ovog pregaoca u Matici srpskoj postoji niz starih rukopisa i knjiga od neprocenjivog značaja za kulturnu baštinu našeg naroda. Međutim sa Sandićevom kućom ima niz problema i rešavanje pitanja ovog spomenika kulture koji je pod zaštitom Republike Srbije ne ide po planu. Kuća je u polusrušenom stanju, zaštitari kažu da joj još ima spasa. U Zrenjaninu navode da nisu uspeli pokušaji nagodbe s bivšim i sadašnjim vlasnikom, da je neophodna eksproprijacija, a pošto je pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu kulturnih spomenika postupak treba da krene iz te institucije.