Uslu­ge pegla­le minus držav­nog računa

– I zbog to­ga je pro­šlo­go­di­šnje ja­ča­nje di­na­ra bi­la ne­a­de­kvat­na me­ra eko­nom­ske po­li­ti­ke. Oče­ki­va­ne po­sle­di­ce su po­gor­ša­va­nje na­še po­zi­ci­je pre­ma ino­stran­stvu, od­no­sno po­ve­ća­nje oba­ve­ze vra­ća­nja dr­žav­nih i pri­vat­nih kre­di­ta. 

Mi­nus u tr­go­vi­ni ro­bom sa sve­tom na kra­ju 2017. do­sti­gao je 3,98 mi­li­jar­di evra, što je de­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na plat­nog bi­lan­sa „sa­mo” dve mi­li­jar­de evra, mno­go se du­gu­je pro­šlo­go­di­šnjem su­fi­ci­tu u raz­me­ni uslu­ga.  Pro­šlo­go­di­šnji iz­voz uslu­ga do­sti­gao je 5,24 mi­li­jar­de, a uvoz je pla­ćen 4,29 mi­li­jar­di evra, ta­ko da je su­fi­cit od 951 mi­li­on evra, što je oko pet od­sto vi­še ne­go u pret­hod­noj go­di­ni, znat­no „is­pe­glao” de­fi­cit plat­nog bi­lan­sa. Ina­če, sek­tor uslu­ga u Sr­bi­ji sve je kon­ku­rent­ni­ji. U pe­ri­o­du 2014–2017. go­di­na pro­seč­na go­di­šnja sto­pa ra­sta iz­vo­za uslu­ga iz­no­si­la je 11,7 pro­ce­na­ta, za raz­li­ku od pro­seč­nog ra­sta rob­nog iz­vo­za ko­ji je iz­no­sio 10,1 od­sto.

Pre­ma re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja eko­no­mi­ste Iva­na Ni­ko­li­ća, ured­ni­ka „Ma­kro­e­ko­nom­skih ana­li­za i tren­do­va” (MAT), uslu­ge te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, kom­pju­ter­ske i in­for­ma­ci­o­ne uslu­ge (IKT sek­tor) i po­slov­ne uslu­ge da­ju naj­ve­ći do­pri­nos sma­nje­nju de­fi­ci­ta tr­go­vin­skog i plat­nog bi­lan­sa ze­mlje. 

Ni­ko­lić na­po­mi­nje da su sma­nje­nju de­fi­ci­ta u raz­me­ni ro­be u pe­ri­o­du 2014–2017. uslu­ge svo­jim su­fi­ci­tom ku­mu­la­tiv­no do­pri­ne­le 72,1 od­sto, a br­ži rast iz­vo­za od uvo­za ro­be 27,9 pro­ce­na­ta. Pri­tom je ukup­na vred­nost raz­me­ne Sek­to­ra uslu­ga oko 3,4 pu­ta ni­ža od raz­me­ne ro­be. 

Po­zi­tiv­nom sal­du raz­me­ne uslu­ga u pro­šloj go­di­ni naj­vi­še su do­pri­ne­le uslu­ge te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, kom­pju­ter­skih i in­for­ma­cij­skih uslu­ga. Iz­voz ovih uslu­ga la­ni je do­sti­gao 899 mi­li­o­na evra, što je 21,6 od­sto vi­še ne­go u 2016, a uvoz je pla­ćen 426 mi­li­o­na evra, ta­ko da je bi­lans pro­šlo­go­di­šnje tr­go­vi­ne ovog sek­to­ra bio u plu­su 473 mi­li­o­na evra. 

Pre­ma po­da­ci­ma zva­nič­ne sta­ti­sti­ke, iz­voz pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da je­dan je od naj­ja­čih adu­ta Sr­bi­je u tr­go­vi­ni sa sve­tom. Pro­šle go­di­ne je pre­ma­šio 1,55 mi­li­jar­di evra, a po­zi­ti­van sal­do je do­sti­gao 708,7 mi­li­o­na evra, što je ne­što ma­nje ne­go u 2016. Rast uslu­ga te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, kom­pju­ter­skih i in­for­ma­cij­skih uslu­ga već ne­ko­li­ko go­di­na be­le­ži „iz­u­ze­tan uz­let”, a u bu­duć­no­sti mo­že još vi­še da ra­ste. Ta­ko se sa ve­li­kom si­gur­no­šću mo­že re­ći da će, uz obe­ća­nu po­moć dr­ža­ve, su­fi­cit u raz­me­ni uslu­ga na­ših pro­gra­me­ra za ne­ko­li­ko go­di­na nad­ma­ši­ti po­zi­ti­van sal­do u spolj­noj tr­go­vi­ni na­še pre­hram­be­ne in­du­stri­je. 

U pri­log ovoj tvrd­nji ide i po­da­tak da je su­fi­cit u raz­me­ni uslu­ga te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, kom­pju­ter­skih i in­for­ma­cij­skih uslu­ga u 2017. sa­mo oko šest mi­li­o­na evra ma­nji od po­zi­tiv­nog sal­da iz­vo­za vo­ća i po­vr­ća, ko­ji je iz­no­sio 479,8 mi­li­o­na evra.

Sve zna­čaj­ni­ji do­pri­nos plat­nom bi­lan­su ze­mlje i pri­vred­nom ra­stu u po­sled­nje tri go­di­ne do­la­zi i od uslu­ga is­tra­ži­va­nja i raz­vo­ja, pro­fe­si­o­nal­nog i me­na­džer­skog sa­ve­to­va­nja i teh­nič­kih uslu­ga po­ve­za­nih sa tr­go­vi­nom. Ni­ko­lić uka­zu­je da iz­voz uslu­ga pro­fe­si­o­nal­nog i me­na­džer­skog sa­ve­to­va­nja u po­sled­nje tri go­di­ne be­le­ži pro­seč­ni go­di­šnji rast su­fi­ci­ta od čak 41,6 od­sto, a u 2017. ova gru­pa za­be­le­ži­la je su­fi­cit od 201 mi­li­on evra, što či­ni po­ve­ća­nje od 68 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od 2016. go­di­ne.

I tu­ri­zam u plu­su

Za­ni­mlji­vo je da je i pro­šlo­go­di­šnji tr­go­vin­ski bi­lans tu­ri­stič­kih uslu­ga bio u plu­su 58 mi­li­o­na evra.  Uvoz ovih uslu­ga, od­no­sno za pu­to­va­nja, le­to­va­nja i zi­mo­va­nja po sve­tu pla­ti­li smo ne­znat­no vi­še od 1,12 mi­li­jar­di evra, a stra­ni tu­ri­sti su kod nas osta­vi­li 1,18 mi­li­jar­di evra.