Povratak nesvrstanih

U pridobijanju pojedinih država na svoju stranu povodom Kosova srpski zvaničnici su prioritet stavili na Crni kontinent. U razgovorima o bilateralnim odnosima s predstavnicima afričkih zemalja uvek se evocira vreme kada je Jugoslavija bila predvodnik u Pokretu nesvrstanih. Koliko je to važno potvrđuje i Aron Majk Okvaj, koji je poručio da je srećan što je posetio Srbiju kao prvi ganski funkcioner nakon mnogo godina i što je u prilici da razgovara s prijateljima u gradu u kome je održana Prva konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja, u čijem osnivanju je učestvovao i prvi predsednik nezavisne Gane Kvame Nkrumah.

Dušan Proroković kaže da se broj država koje su priznale Kosovo kretao oko 60, sve dok Saudijska Arabija nije bilateralno priznala Prištinu. Rijad je lobirao među mnogim zemljama gde je jak islamski faktor, pa i u Africi.

„Za nas bi bilo jako značajno kada bi recimo Egipat povukao priznanje Kosova, pogotovo sada kada pod vlašću El Sisija ima bolje odnose s Rusijom nego u vreme Mubaraka. Egipat nije samo članica UN, već uticajna zemlja na Bliskom istoku i u Africi”, smatra Proroković.

Da bi obnovila veze s nesvrstanim državama, Srbija je obnovila i praksu iz vremena SFRJ. Aleksandar Vučić i Ana Brnabić su predsednicima parlamenata Gane i Gvineje Bisao poručili da će u okviru projekta „Svet u Srbiji” biti nastavljena praksa školovanja njihovih studenata na našim univerzitetima.

Bivši šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović kaže da, iako je Srbija sada posmatrač u Pokretu nesvrstanih, koji je izgubio nekadašnji značaj, ostaje jedina država koja je zadržala supstancu te spoljne politike nekadašnje Jugoslavije, jer kao vojno neutralna država vodi zapravo aktivnu, nesvrstanu politiku u naporu da neguje dobre odnose prema svima.

„Iako je izgubljeno dosta vremena i nije se na odgovarajući način reagovalo u odnosu na države koje su priznale Kosovo, treba pohvaliti našu diplomatiju  što je, ipak, započela ovako širok proces u zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike. Bilo bi dobro da zamolimo i nama prijateljske države, Rusiju, Kinu i Indiju, da nam pomognu, kako bi akcija u sprečavanju novih kosovskih priznanja, ali i povlačenja već donetih, imala pozitivan ishod”, kaže Jovanović.

Da je Afrika kontinent na kome će Srbija pojačati svoju diplomatsku aktivnost najavio je Ivica Dačić u intervjuu za naš list polovinom aprila, kada je zapitao da li je nama u interesu da imamo ambasadu u svakoj evropskoj zemlji, a samo nekoliko u Africi. Tako naša ambasada u Južnoafričkoj Republici na nerezidencijalnoj osnovi pokriva još osam afričkih država. Srbija nema ambasade ni u državama čiji su predsednici skupština bili u poseti Beogradu. Ganu operativno pokriva naša ambasada u Nigeriji, a Gvineju Bisao diplomatsko predstavništvo Srbije u Alžiru.

Vladislav Jovanović smatra da prednost otvaranju novih diplomatsko-konzularnih predstavništava, uprkos ograničenim sredstvima, treba dati državama u Africi i Aziji, na čiju podršku možemo da računamo u UN i ostalim međunarodnim organizacijama. Da smo i sami krivi što ne negujemo bilateralne odnose s afričkim zemljama naš bivši ministar spoljnih poslova podseća na slučaj Zimbabvea, jedine zemlje kao nestalne članice u Savetu bezbednosti UN, koja je 1992. glasala protiv uvođenja sankcija SR Jugoslaviji.

„Jedna od prvih odluka nove vlasti posle 5. oktobra bila je da zatvore našu ambasadu u Harareu. Nisu smeli to da urade, ta ambasada je trebalo da ostane, makar kao večiti spomenik zahvalnosti Zimbabveu koji nas je podržao u najtežim časovima. U vremenu kada je Rusija glasala za uvođenje sankcija, a Kina bila uzdržana”, podseća Jovanović.

Da se Afrika vraća na spoljnopolitički i ekonomski radar Srbije videlo se i na ovogodišnjoj proslavi Dana Afrike u Beogradu. U ime svih afričkih diplomatskih predstavnika u Beogradu, ambasador Alžira Abdelhami Šebšub je pozvao Srbiju da izgradi čvrste partnerske odnose s Afrikom: „Srbija, koja uživa veliko poštovanje širom Afrike i prema kojoj Afrika gaji veliko prijateljstvo, uvek ima svoje mesto među bratskim afričkim narodima.”