Dar pretužnog Milutina

Milutin putuje od 19. veka do početka novog milenijuma. Ne bavim se time koja mu je tuga najveća. Reč pretužni u naslovu drame je ukras, epitet gde se ja na svoj način posvećujem nekima od svojih omiljenih pisaca s kraja srednjeg veka i početka renesanse. Reč je namerno o stereotipnom epitetu.

Živimo u trčanju, jurnjavi, žurbi, gledanju na sat, sa zadihanošću koja je nedostojna iole čestitog života. Da li je vaše delo „Pet života pretužnog Milutina” povod i za priču o junacima? Ko su junaci naše stvarnosti?

Junak je čovek koji se bori protiv demona sudbine ili poretka za koji on smatra da je nepravedan, u svakom slučaju se bori protiv jačeg protivnika, svestan da će izgubiti bitku i u toj svesti je njegova tragedija i njegova veličina. Priča o pretužnom Milutinu nije priča o junacima. Reč je o komediji, grotesknoj komediji, junaci nemaju veličinu i svest o svom stradanju, imaju uveličane mane i strasti koje pokazuju njihovu ljudskost.

Zašto ste ovaj najnoviji dramski tekst smestili u sebi nesvojstven žanr komedije? Šta je u fokusu vašeg novog dramskog štiva?

Meni je naručena komedija od strane Branimira Brstine, upravnika pozorišta Ateljea 212. To je razlog zašto sam pisala komediju. Što se tiče toga šta je meni svojstveno, uvek sam se trudila da izađem iz okvira koje mi je zadavala, iz divljenja i svojatanja, ali i zlonamerno, razna stručna i kvazistručna javnost. Koliko znam, u raznim mojim dramama je bila prisutna duhovitost, tako da sam se usudila da pišem komediju, mada mi je bilo teško da počnem, velike su razlike. Možda sam zato izabrala grotesku, koja je veoma ozbiljan žanr, sa gotovo zastrašujućim tezama, ako gledamo Gogolja, Bulgakova, Andrejeva. A može biti i obnavljajuća i buntovnička kao kod Vijona, Rablea i čarobna kao kod Hofmana. Na neki način, vratila sam se svom početku. Prvi stil, da ga tako nazovem, u koji sam se zaljubila kada sam uronila u svet literature, u detinjstvu, bila je upravo groteska.

Koje autore čitate danas?

Ja mnogo čitam i nema neke velike razlike u tome šta sam čitala pre, a šta danas. Najnovije što sam otkrila i što mi je pomerilo svest, ispunilo me divljenjem i zavišću, posle Zahara Prilepina, posle Mišela Uelbeka, jeste norveški pisac Karl Uve Knausgor.

Vaš pogled na stvarnost koju ste u svojim dramama bojili „jarkim” bojama donosi osobenu scensku poetiku na našim prostorima. Da li je mešavina tragedije i komedije naša sudbina?

Mešavina tragedije i komedije nastala je pre svega iz scenskih razloga, da se publici da mali predah. Ima je kod Šekspira. Kasnije, u 18. veku, kada zapravo nastaju profilisani žanrovi, ovakvi kakve mi poznajemo, nastanak melodrame, žanra koji u sebi ima i od tragedije i od komedije, uslovljen je zapravo najviše tržištem. U vreme kada Dikens piše svoje priče u nastavcima, već je srednja klasa dovoljno opismenjena, čitanje je zabava za široku publiku i tako nastaju žanrovi. Iz potrebe da se velike priče približe ljudima, a da ostanu plemenite i dostojne. Život je jedno, a umetnost drugo. Ja ne znam šta može biti naša sudbina. Ko smo to mi? Moram da znam konkretno da bih odgovorila na pitanje. Srbi? Balkanci? Žene? Pisci? Beograđani? Građani?

Vaš posao je da pišete drame, a pisanje je način života. Kako biste opisali vreme u kome živimo?

Moj posao je da pišem i drame i scenarija, i predajem na fakultetu, pišem i pesme. Ne znam da li je pisanje način života, ne verujem da bilo koga treba da zanima moj način života. Vreme u kome živimo je nesigurno, uzbudljivo, puno neverovatnih civilizacijskih promena, čovek je ponovo postao kmet ucenjen povremenim i privremenim poslovima, s druge strane pružena mu je velika udobnost i mogućnost da dugo živi.

Tokom proteklih godina dosta se sarađivali s glumcem Nebojšom Glogovcem koji je obeležio filmove za koje ste pisali scenarija. Kako dalje bez njega?

Mnogi ljudi su pričali o Glogovcu. I koji su ga poznavali i koji nisu. I koje je voleo i koje nije. To je tako kad umre veliki umetnik i to je u redu. Ja bih nešto rekla što znam da bi ga nasmejalo, ali neću sada, možda ću jednog dana napisati.