Nojeva barka na Mesecu

PLANETOLOGIJA
Bude li ljudska civilizacija izbrisana s lica Zemlje, spas može doći iz svemira. Nalik nedavno otvorenom „Nojevom kovčegu za seme” na Arktiku, priprema se „Nojeva barka sudnjeg dana” koja bi trebalo da olakša obnavljanje naše civilizacije.

Mesečeva banka podataka čuvaće sve što je neophodno da se zna, a počeće da se koriosti u slučaju da našu planetu pohara udar asteroida ili sveopšti atomski rat. Uključujući ponovno uspostavljanje – ljudske rase. Na hard diskovima zapisaće se osnovne činjenice, kao što su odsečci DNK pojedinih vrsta, uputstva za topljenje metala ili saveti za sejanje useva. Nalaziće se u sefu zakopanom tik ispod površine Zemljinog prirodnog pratioca, odakle će odašiljači će slati datosti na najbolje zaštićene prijemnike.

Ako nijedan ne bude ispravan posle razaranja, odašiljanje će se nastaviti sve dok se ne naprave novi.

Dotični kovčeg bi kasnije mogao da se proširi za smeštaj prirodnih materijala, kao što su mikrobi, zameci životinja i seme biljaka, čak umetnička dela koja bi bile višak u muzejskim magacinima.

Lale prve putuju

Da bi ustanovili hoće li organizmi preživeti u takvim uslovima, naučnici Evropske svemirske agencije (ESA) će u sledećoj deceniji sprovesti opite gajenja lala na Mesecu. Bernard Foing, šef istraživačkog odseka, kaže da će ogledi sa ovim cvećem ili biljkom arabidopsis, koja se često koristi u proučavanjima, početi između 2012. i 2015. godine.

Na kraju biće nužno imati svojevrsnu „Nojevu barku na Mesecu” u kojoj bi se čuvala raznolikost vrsta iz Zemljinog života.

Lale su maltene savršene za pomenuti poduhvat, zato što se smrznute prevoze na velike udaljenosti i veoma se lako uzgajaju. U spoju sa algama u zatvorenoj veštačkoj atmosferi i hemijski obogaćenom lunarnom tlu, stvoriće ekološki temelj budućeg živog sveta. Prvi ogledi obavljaće se u prozirnim biokuglama, ispunjenima mešavinom gasova, koji će oponašati atmosferu na našoj planeti. Ugljen-dioksid koji bi se oslobađao razgradnjom biljaka upijale bi alge koje bi fotosintezom stvarale kiseonik, i tako ukrug.

U početku bazu podataka održavaće roboti kojima se radiovezom upravlja sa Zemlje, a slična velika s ljudskom posadom biće dovršena do kraja 21. veka. Veštačka barka morala bi da se ukopa u tle da štitila od surove temperature, zračenja i bezvazdušnog prostora (vakuuma) koji vladaju na Mesecu, a delimično će se napajati sunčevom energijom. Prva probna biće postavljena do 2020. godine, s vekom trajanje do tri decenije, a potpuna arhiva trebala bi da stigne do 2035.

Podaci će se sačuvati na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

Budući Eva i Adam

Ukoliko Zemlja bude, zaista, pogođena asteroidom ili atomskim ratom, kasnije će se ponovo naseliti kao što je, prema predanju, uradio Noje.

Ispitivanje uslova za zanimljivo pregnuće povereno je evropskoj letelici SMART-1 (Small Missions for Advanced Research and Technology), čiji su zadaci provera solarno-električnog pogona i drugih svemirskih tehnologija za dasleka putovanja. Pored ostalog, proučiće poreklo Meseca i tražiti led u kraterima na južnom polu (upravo je poslala prve podrobne snimke).
Svemirska letelica uključuje nekolike tehnološke prodore, a jedna od najvećih novina jeste novi jonski raketni motor. SMART-1 je prva iz flote robotskih sondi koje bi trebale da posluže u izgradnji mesečeve kolonije.

Proslavljeni Stiven Hoking je pre dve godine upozorio: ukoliko želi da opstane, čovečanstvo mora da napusti matičnu planetu. Kao u osvajanju Amerike, isprva će se odabrani pojedinci otisnuti da potraže i uspostave novo kosmičko prebivalište?

Preteča kosmonautike, Konstantin Eduardovič Ciolkovski iz Rusije, odavno je predskazao da ljudski rod ne može zauvek ostati u svojoj kolevci – Zemlji.

Zamislite samo: kad se slegne prašina trećeg ili devetog svetskog rata, ljudi će ponovo želeti da gaje ananas, pirinač, kafu i ostale biljke. “Savez za spasavanje civilizacije” svojevremeno je predložio da se u svemirskoj stanici ili na Mesecu sačuvaju DNK uzorci svekolikog zemaljskog života i kratak pregled sveukupnog ljudskog znanja, konačno skladište za našu vrstu.

Ako jednog dana, ne daj bože, sve ode dođavola, preživeli stanari svemirske stanice ili iseljenici na Mesecu odigraće ulogu novog Adama i Eve i iz zamrznutih jajašca i spermatozoida ponovo stvoriti ljudski rod.