Za udžbenike – u red

Tek kada se oglasi prvo školsko zvono počinje trka za udžbenicima. Nije to samo zbog "dobrog" domaćeg običaja da se sve, pa i kupovina učila, odlaže do poslednje časa. Redovima ispred knjižara "kumuju" i nastavnici koji tek početkom školske godine obaveštavaju đake iz kojih knjiga bi valjalo da uče. Naime, od kada se u pisanje i štampanje udžbenika za osnovce upustilo više izdavača, prosvetari su ti koji biraju i procenjuju odakle će školarci da upijaju znanje.

Gledajući u dugačke redove, neizbežno se nameće pitanje da li su se mogli izbeći da su predavači na kraju prethodne školske godine preporučili udžbenike i da su već tada izdavači imali spremne knjige za prodaju. No, na takvo ozbiljno i dugoročno planiranje nismo ni navikli. Gužve će, sudeći prema dosadašnjoj praksi, potrajati do kraja septembra.

A gde je početak priče koja se završava pred vratima knjižara, nije lako reći, jer se nijedna strana (škole, izdavači, resorno ministarstvo, roditelji) ne oseća odgovornom.

Škole, odnosno nastavnici smatraju da je baš 1. septembar pravo vreme da đake obaveste koji su im udžbenici potrebni i da nema razloga da to čine ranije, jer se događalo da knjige pre početka školske godine nisu ni odštampane. Iako izdavači nude mogućnost kupovine u pretplati, predavači za to nisu zainteresovani. Razlog leži u tome što novac od rabata ne ide u njihov, već u školski džep.

Javna je tajna i da pojedini prosvetari sklapaju dogovore sa izdavačima za čije se knjige opredele, pa od svakog prodatog primerka dobijaju procenat. Na isti način dolaze do dodatnog novca i kada od dece zahtevaju da kupe razne skupe priručnike i radne sveske koje na kraju školske godine ostaju netaknute. To da se opredeljuju za knjige čiji su autori njihovi prijatelji gotovo da se smatra uobičajenim.

Ministarstvo prosvete se ovim povodom uglavnom ne oglašava. Ipak, učitelji tvrde da kasne s preporukom knjiga upravo zato što ih prosvetne vlasti ne obaveštavaju na vreme koji su udžbenici odobreni.

Izdavači, računajući na sigurnu dobit uprkos međusobnoj konkurenciji, tvrde da je problem u tome što obrazovne ustanove nisu na vreme dale preporuke za udžbenike. Svojim uspehom cene to što su se, ovoga puta, sve knjige na vreme našle u prodaji.

Roditelji, ljuti što moraju i da plate i da gube vreme čekajući pred knjižarama, upravo na izdavače prebacuju odgovornost, okrivljujući ih za mali broj prodajnih mesta. Istina je, međutim, da su samo dve najpoznatije knjižare u Beogradu "okupirane", dok su druge puste.