Ne vršimo popravku nego popravljamo

Možda dođe i neko iz Zvezde; Možda dođe poziv za dan-dva; Dok ja čekam da nadležni ovo urade, možda i umrem; Sa migrantima možda dođe i Islamska država; Distributeri u Hrvatskoj ukidaju RTS, možda to urade i u BiH.

Piše

Rada Stijović

Ovo su samo neki od naslova iz dnevne štampe koji su nam privukli pažnju zbog jezičke nepravilnosti u njima. Reč je o tome da se, prema pravilima standardnog jezika, budućnost ne može iskazivati konstrukcijom možda + prezent glagola: možda dođe, možda urade, možda nađeš i sl. Umesto prezenta ovde se za iskazivanje buduće radnje mora upotrebiti buduće vreme: Možda će doći neko iz Zvezde; Možda će doći poziv; Možda će to uraditi i u BiH itd.

***

Skrenuli bismo pažnju i na još jedan uticaj administrativnog jezika na naš govor i pisanje (o nekima smo već pisali, kao npr. o iskazima tipa „vršimo popravku obuće“ umesto „popravljamo obuću“ ili o pisanju datuma nepostojećim brojkama: 01. 05. 2018, umesto 1. 5. 2018. itd.).

Na kraju nedavno završene školske godine podeljena su svedočanstva i diplome. Primetili smo da je u nekim školama na tim dokumentima prvo bilo napisano prezime pa ime učenika. Npr: Diploma se dodeljuje Marković K. Stefanu. U srpskom jeziku obavezno se navodi prvo ime pa onda prezime, odnosno ime, srednje slovo (prvo slovo imena oca) pa prezime. Izuzetak su samo administrativni spiskovi, u kojima se, zbog obaveznog azbučnog reda, mora navesti prvo prezime, kao što je to slučaj u izbornim spiskovima, u raznim katalozima, registrima i sl. O ovome bi morali da misle ne samo oni koji ispisuju diplome i svedočanstva već i oni koji ih izrađuju, jer na njima neretko ispod crte na kojoj se ispisuju podaci stoji da treba navesti prezime i ime.

***

Iz nekog razloga sve više se javlja težnja ka nepromenljivosti prezimena (da li je to težnja ka analitizmu, kako bi rekli lingvisti, ili uticaj nekih prezimena koja su nepromenljiva, ostaje da se vidi). O promeni muških prezimena već je bilo reči u ovoj rubrici, a sada bismo skrenuli pažnju na ženska prezimena, o kojima se ovih dana vodila živa rasprava u jednoj jezičkoj grupi na internetu. Postavljeno je pitanje – da li se kaže Jelici Obućini ili Jelici Obućina. Iz odgovora se videlo da je veliki broj onih koji nisu iz kraja u kome postoji ovaj tip prezimena tvrdio da ova prezimena ne treba menjati po padežima.

Pravila, međutim, nalažu da se prezimena na -a menjaju po padežima poput odgovarajućih imenica na -a: knjiga Jelice Obućine, razgovor s Nadom Kolundžijom, veće na čelu s Jelenom Govedaricom, rukavice Milice Paovice. Dakle, kao što menjamo imenicu devojka: s devojkom, od devojke, devojci itd.

S druge strane, po padežima se ne menjaju prezimena na -ić, prezimena na -o i prezimena na suglasnik čiji su nosioci žene: Pozovi gospođu Petrović, Razgovaraj s profesorkom Jovin, Pozajmi mi beleške Milene Đogo, Dobila sam poklon od Milice Nogo, Pozdrav doktorki Ćuk, Ide u školu s Milom Ćuk.