Muke za kupinu i od neba i od ljudi
Valjevo – Nepovoljni vremenski uslovi i niska otkupna cena glavna su obeležja ovogodišnje sezone kupine koju u prvi plan ističu i proizvođači i stručnjaci u valjevskom kraju. I ovogodišnja jedanaesta po redu tradicionalna manifestacija „Dani kupine” na Stavama, dvadesetak kilometara od Valjeva, okupila je juče voćare iz okolnih sela – Stanine Reke, Bobove, Vragočanice, Suvodanja, Sitarica, Stapara... – da pokažu kakvu su kupinu, uprkos nedaćama, proizveli, ali i da se još jednom izjadaju, ako je kakve vajde, u ovoj za njih jednoj od najtežih godina. – Mora redovno da se bere, da se ne ubuđa. Radio sam oko kupine od februara i ne mogu sad da gledam kako propada.
Ceo dan bereš, uveče predaš i kad pogledaš – ni para ni robe! Nemamo ni da vratimo samo ono što smo u uložili u đubrivo, žicu, kanap, kopanje – u dahu priča Zoran Đurašinović iz Vragočanice.
On gaji „torn fri”, „loh nes” i „čačansku bestrnu” na 70 ari, muči se s kišom svakog dana, a otkupna cena od 25 dinara gotovo da ga dovodi do očaja.
Srećom, predaje i organsku kupinu koja se plaća 10 do 15 dinara više, pa ga to, kaže, malo vadi. Realna cena bi, po njegovom mišljenju, bila 80 dinara. – Nekada si od zarade na kupini mogao da kupiš kola, traktor, a sada ništa. Ko je kriv? Hladnjača, Bog ili neko treći... – nagađa Đurašinović.
Stojan Aleksić je siguran da je kvalitet ovogodišnje kupine dobar i da bi zbog toga cena trebalo da bude viša. – Kad bih bar svoj rad mogao da naplatim. Poslednjih nekoliko godina muku mučimo, radimo, a ne možemo ni troškove da pokrijemo, kamoli da zaradimo – priča ovaj domaćin koji ima 50 ari pod „čačanskom bestrnom”. Nema šansi da angažuje berače, jer s ovakvom otkupnom cenom ni za sopstvenu nadnicu ne može da zaradi.– Ljudi ne mogu da je oberu na vreme, a kupina ako se ne obere na vreme, struli a trula ne treba nikome. Neki nisu ni ušli u kupinjake zbog toga. Realna cena bi bila oko 100 dinara – smatra ovaj kupinar.
Milan Ivanović iz Suvodanja ove godine nije ni izlagač na izložbi kupina na Stavama, samo je, kaže, posmatrač:– Nema potrebe da predajem kupinu. Maltene, nema ko da je prima, a i oni što primaju uzimaju pošto hoće, nema se računa brati. Dva puta sam do sada brao i verovatno ću da prekinem kad je plaćaju po 20 dinara.
Cena kupine je osnovni problem, a proizvođači na nju ne mogu da utiču, navodi Zoran Lukić, član Organizacionog odbora „Dana kupine” i sam proizvođač ovog voća. – Cena je i odraz kvaliteta koji ove godine nije dobar. A cenu diktiraju drugi. Mi kao ljudi koji živimo u ovoj državi verujemo joj i očekujemo da će preduzeti neke korake, da će s hladnjačarima sesti za sto da se odrede garantovane cene, jer kupina, kao i svaki poljoprivredni proizvod, puno pomaže da se puni državni budžet – ističe on. Doći do kilograma kupine je dug proces, to je duga proizvodnja koja mnogo košta i u kojoj država utiče na dobar deo kolača i zato proizvođači veruju da će se odrediti cene koje će država garantovati, kako bi kupinarska proizvodnja opstala, zaključuje Zoran Lukić.
Lošiji kvalitet, niži prinosi
Izrazito nepovoljni vremenski uslovi, velike količine padavina od početka juna uticali su na smanjenje kvaliteta i prinosa kupine u valjevskom kraju, ocenjuje Đorđe Sovilj, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo. – Kupina je u nešto boljem stanju od maline, kiše su na nju manje uticale, ali prinosi i kvalitet su opet smanjeni. Uočljivo je i da proizvođači ne plaćaju radnu snagu za berbu jer im se s ovako niskim otkupnim cenama ne isplati da angažuju berače, već te poslove obavljaju gotovo isključivo članovi porodice kupinara – navodi Sovilj.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
