Bitka za plemeniti roze

Stotinama godina vinogradari u Provansi borili su se da njihov roze bude tretiran sa istim poštovanjem kao i druga vina. Sada, kada novokomponovani vinogradari širom Evrope prete da unište čitav njihov rad tvrdnjom da jeftino roze vino može da se dobije jednostavnim mešanjem crnog i belog, rumeni u licu od besa provansalski proizvođači kažu da će tako biti uništena njihova lokalna tradicija.

U Francuskoj se proizvodi trećina svetskih zaliha ovog vina, „a Provansa je domovina rozea”, kaže Linda Šale iz Šatoa le Krost u selu Lorže, jedne od brojnih vinarija u ovom francuskom suncem okupanom regionu, ističu francuski mediji.

Nastojanja francuskih vinogradara isplatila su se tokom proteklih godina pa je roze preuzeo mesto belog vina i zastupljen je sa jednom petinom od ukupne količine vina kupljene u Francuskoj, dok je u celom svetu prodaja ovog vina zastupljena sa deset odsto.

Stručnjaci objašnjavaju da roze dobijen od crnog vina ima karakterističnu aromu i ukus i da se pravi od mnogo većeg broja vrsta crvenog i crnog grožđa, uključujući kaberne, pino, grenaš i sira.

Karakteristična roze boja spornog vina dobija se zahvaljujući posebnoj tehnici. Ljuska crvenog grožđa se gnječi i ostavlja nekoliko sati da se nakvasi belim sokom, dovoljno dugo da oboji vino, a zatim se uklanja.

Međutim, članovima Evropske unije dostavljen je predlog da vinogradari mešaju crno sa malom količinom belog vina i da rezultat flaširaju i prodaju kao – roze. Što se Francuza tiče ovo je čista – jeres.

Fransoa Milo, koji se nalazi na čelu udruženja provansalskih vinogradara, kaže da bi prihvatanjem ovog predloga evropsko tržište bilo preplavljeno roze napitkom lošeg kvaliteta i da bi tako bio uništen teško stečeni imidž rozea i, po svoj prilici, najmanje deset hiljada radnih mesta.

„Bilo bi to strašno nazadovanje ako se ima u vidu kroz šta je sve prošlo tržište rozea tokom proteklih 20 godina”, upozorava on, a prenosi AFP.

Mešanje belog i crnog vina radi dobijanja rozea dozvoljeno je proizvođačima u Australiji, ali je to i dalje izuzetno retka pojava na koju se većina proizvođača mršti.

Ovaj metod, doduše, koristi mali broj najnovijih vinogradara, uključujući i one u francuskoj Šampanji, ali za pravljenje španskog roze vina „meskla” ili „miks”, čiji je izvoz proizvođačima zabranjen.

S druge strane okeana, u Kaliforniji, neki vinogradari takođe prave roze kao nusproizvod crnog vina koristeći tehniku ispuštanja.

U ranoj fazi natapanja grožđa deo soka se izvlači da bi se napravio koncentrat tanina i boje preostalog crnog vina, dok se odvojeni sok posebno fermentiše da bi se proizveo roze.

Bitka za plemenitost rozea pak rizikuje da bude izgubljena posle samo jednog zamaha čarobnog štapića Evropske unije. Uostalom, evo, kada dođete kući, pokušajte da pomešate belo vino sa nekoliko kapi crnog. Postaće narandžasto i neće imati dobar ukus.

U isto vreme, Žil Mason, direktor istraživačkog centra za roze u Provansi, daje slikovito poređenje: „Ovo je kao da tone feribot na kome postoji samo jedan čamac za spasavanje – pravi roze. Nametanje novog pravila svima će omogućiti da uskoče u taj čamac i zato će se svi udaviti”, tvrdi Mason.

„Ružičasto vino”, kako sa nipodaštavanjem Mason naziva mešavinu rozea, pravi se od 95 odsto belog i veoma male količine crnog vina. Mason upozorava da takvi bućkuriši imaju ukus nakiselog belog vina.

Ipak, rovovska bitka za plemenitost rozea se nastavlja. Živeli!