Vojvoda Momčilo
Imidž baš finog mladića koji je godinama gajio nije mogao da zamaže oči udruženjima hrvatskih branitelja. Oni su ga „pročitali” i označili kao državnog neprijatelja Hrvatske. Uzalud je Momčilo Bajagić Bajaga godinama pevao veselu pesmicu o drugovima, biserima rasutim po celom svetu. Naši skeptični susedi nisu progutali tu priču o kosmopolitizmu i poruke ljubavi u njegovim stihovima.
Znaju oni i za jadac, i za „mračnu prošlost” pevača, koji je, kako su hrvatski veterani „ekskluzivno otkrili”, svojevremeno pevao pesme kojih se „ni najveći četnički vojvoda ne bi posramio”.
Ljubitelji Bajaginih rima ostali su zabezeknuti, jer su čak i onima koji od A do Š poznaju repertoar „Instruktora” promakle „mrziteljske” poruke koje je „vojvoda” Momčilo slao.
Ni snimaka nema, ali ako branitelji kažu šta ćemo drugo nego da im verujemo.
Jer, kad bolje razmislimo, sve vreme je bilo nekih simptoma četništva, ali smo se pravili slepi i Bajagu doživljavali samo kao izvođača lakih nota. Evo, recimo, Crvena zvezda. Kako bi Momčilo mogao da toliko voli taj klub, a da istovremeno ne navija da Dinamo prima golove? Onda pesma „442 do Beograda” – perfidan način da se prozove Zagreb a da ga i ne pomene. A šta ćemo sa stihovima numere „Grudi nosi ko odlikovanja” – otkud bi se pacifista setio baš termina iz vojničkog rečnika?
Ali, hajde da izvrtanje realnosti ostavimo hrvatskim braniteljima jer oni su, zasad, u tome najbolji.
Na priče o vetu na nastupe „Instruktora”, prvo u Karlovcima, a kasnije i u Sisku, Bajaga ne odgovara. Nije njegovo da se bavi sitnim političarenjem, već muzikom. Zato je, već posle prvog saopštenja i otkazivanja nastupa na manifestaciji „Dani piva”, lakonski odgovorio: „Nikada nisam bio čovek politike, niti sam se mešao u to i zato nemam razloga da budem ljut ni besan. Ni sam ne razumem o čemu je reč, a nemam ni želju da dublje zalazim u to.” I za naš list, kada smo ga pozvali nakon novinskih napisa o zabrani koncerta u Sisku, kratko je prokomentarisao: „To je tema koja me trenutno, dok nastupam, najmanje zanima.”
Bend čiji je frontmen pre nekog vremena za „Politiku” rekao da je kod kuće svirka najlepša i najteža, do sada je svirao i u Alma-Atiju u Kazahstanu, u Gaboroneu u Bocvani, Harareu u Zimbabveu... Sada gotovo svakodnevno nastupaju i spremaju se za koncert koji će se prvog decembra održati u beogradskoj „Areni”. A znajući njihovu publiku, na tribinama će uglas pevati i Hrvati jednako kao i Srbi. Jer Bajagu su zavoleli svi narodi bivše Jugoslavije, dok je svojevremeno nastupao od Vardara pa do Triglava. Pesme ovog Zemunca, kasnije Dorćolca, pa onda i stanovnika Senjaka, pevale su se bez prebrojavanja krvnih zrnaca. Ni publiku nije bilo briga za njihovu nacionalnost, a ni njih za nacionalnost publike. Ali izgleda da su došla neka drugačija vremena. Jer, kao što kaže jedna Bajagina pesma: „Ovo je ovde Balkan…Tu svako može biti dušman i brat”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
