Tamna noć Skolarija

Veliki sportski spektakli nemaju utvrđenu dramaturgiju. Ona se odigrava munjevito i neočekivano kao što se to desilo preksinoć posle vandalskog postupka čoveka ovenčanog fudbalskom slavom svetskog prvaka – selektora Portugalije Luisa Felipea Skolarija. Na ruševinama neuspeha svi šavovi njegovog trenerskog kreda su potpuno iskidani. Personalizovao je paradigmu neuspeha i svu brutalnost koju sa sobom nosi nemogućnost da se kontrolišete u situacijama kada morate da budete sportski vitez. Kada morate da pokažete moralni integritet i ljudsku vrlinu.

Skolarijeva pesnica upućena prema licu Ivice Dragutinovića nije samo pokušaj demonstracije sile i nasilja. Ona suštinski oslikava nedostatak ideje da se na osnovu neučinjenog izvuku potrebne pouke za bolju budućnost.

Taj tamni vilajet u koji je zapao Skolari u izvesnoj meri pokazao je okrutnost posla kojim se bavi. Takođe i opterećenost zbog visokog bankovnog konta koji je uvek u srazmeri sa ogromnim očekivanjima onih koji vas plaćaju.

Brazilski stručnjak na radu u Portugaliji osramotio je i sopstvena sportska dostignuća, jednu divnu fudbalsku naciju i svrstao sebe u red ljudi ispred čijih imena se sada nalaze najpogrdniji epiteti. "Tamna noć Skolarija", "Skolari kao Tajson", "Izgubljeni čovek", samo su neki od mnogobrojnih naslova u portugalskoj štampi koja je brazilskog stručnjaka razapela na stub srama. S pravom.

Bilo je u sportu mnogo incidenata. Preslikavanja oholih društvenih okolnosti na sportska borilišta. Lečenja različitih vrsta frustracija. Ipak, ne pamti se kada je tako visoko kotiran i basnoslovno plaćen trener gotovo preko noći postao sportski toreador najniže vrste.

Skolari će, gotovo sigurno, platiti ceh odlaskom sa kormila portugalske reprezentacije, jer ozbiljne zemlje vode računa o svojoj budućnosti. Ne dozvoljavaju da se na takav način ruše stečene pozicije. Oni nipošto ne žele da opravdaju Skolarijev postupak kroz prizmu individualnog čina. Naprotiv. Hoće da kažnjavanjem njegovog primitivnog i neshvatljivog postupka utiču na sve buduće generacije sportista i ljudi da nikada ne upadnu u zamku u kojoj se našao Skolari.

I nama bi to trebalo da posluži za nauk. Da menjamo sopstvene rušilačke naboje i da na tako lošim primerima shvatimo da poraz može biti početak nove velike pobede. Doduše, samo ukoliko razumemo suštinu života u kojem moraju da dominiraju rad, požrtvovanje i pošten odnos prema rivalu.

Ako smo skloni da olako odbacimo ono što u jednom društvu učini pojedinac, onda moramo i prihvatiti da takvi istupi zapravo stvaraju opštu sliku, koju je jako teško promeniti. To su u Portugaliji odmah razumeli. Moraćemo i mi, ukoliko želimo da se svrstamo u red ozbiljnih i civilizovanih naroda. Jer, sportska reperkusija pobede ili poraza mnogo je kompleksnija od uobičajenog stereotipa da je sport samo jedna od zabavnih aktivnosti čoveka. Ona sa sobom nosi jake i nedvosmislene poruke.