Ćevapi „začinjeni” vinobranom

Osim dozvoljenih aditiva gradski mesari ne prezaju da u mleveno meso dodaju čak i vinobran kako bi mu što duže sačuvali crvenu boju i svežinu, potvrđeno je „Politici” u veterinarskoj inspekciji.

Ovaj dodatak koji, inače, nije na listi dozvoljenih aditiva koji se mogu dodavati namirnicama čest je sastojak i gotovih ćevapa i pljeskavica, a kako ističu upućeni, trgovci se za vinobran odlučuju jer je odličan konzervans i antioksidans. Njegova najveća prednost je to što je dosta jevtiniji od bilo kog dozvoljenog aditiva. Eto i odgovora na sve češće pritužbe i sumnje potrošača u kvalitet i svežinu najosetljivije namirnice koju pazare u radnjama.

Do pre nekoliko sati naizgled sveža šnicla ili mleveno meso kupljeno u pijačnoj mesari brzo menja boju i miris, kao da je danima stajalo u slabo rashlađenoj vitrini.

– Prvi znak da se meso kvari je zelenkasta boja koju dobija. Vinobran mesarima pomaže da konzervišu meso, produže mu rok trajanja i sačuvaju, pa čak i vrate onu karakterističnu, intenzivno crvenu boju. Budući da je antioksidans, ujedno mu smanjuje i broj bakterija. Kupci tako imaju utisak da su pazarili potpuno svež proizvod. Upotreba vinobrana je zabranjena, ali nema dokaza da ovaj dodatak štetno utiče na zdravlje – objašnjava Sanja Čelebićanin, načelnik Veterinarske inspekcije. Kako ističu u inspektori, za ovu vrstu prestupa sledi krivična prijava protiv vlasnika objekta u kome je takva roba pronađena, kao i zaplena i uništenje mesa.

– Prošle godine smo imali akciju upravo u vezi sa mlevenim mesom, tako da sada nemamo takve probleme jer su svi prestupnici sudski kažnjeni. Proizvođači se sada radije odlučuju za pakovanja koja su pod inertnim gasom i u vakuumu i na taj način produžavaju rok trajanja mesa – kaže Čelebićanin.   

Česta nedoumica među kupcima je i koliki je rok upotrebe mesa i koliko dana mogu da ga nepripremljeno čuvaju u frižideru. Prema propisima, upakovano mleveno meso se čuva na temperaturi do plus četiri stepena najviše 48 sati, a na temperaturi do minus 18 stepeni Celzijusa najviše do 60 dana. Pod datumom proizvodnje smatra se dan kada je meso samleveno. Upakovani komadi mesa do 200 grama, recimo šnicle ili krmenadle, pod uslovom da su prethodno rashlađeni u klanici, mogu da budu u prometu najviše do tri dana, računajući od dana pakovanja i pod uslovom da se čuvaju na temperaturi do plus dva stepena Celzijusa.     

– Zbog toga bi kupci trebalo da kupuju meso na proverenim mestima, obavezno čitaju deklaracije na upakovanom proizvodu i reaguju ako primete nepravilnosti. Građani se često žale, ali se događa da su takve pritužbe i neosnovane. Recimo, reaguju zbog čudnog mirisa, a to je često subjektivan osećaj budući da kada proverimo papire i uradimo analize mesa vidimo da je sve u redu – kaže Čelebićanin, dodajući da su ipak najčešće žalbe potrošača na način na koji trgovci čuvaju i izlažu meso i suhomesnate proizvode.

U sanitarnoj inspekciji, takođe, potvrđuju da su žalbe kupaca na mesare praktično svakodnevne. Po tvrdnji prim. dr Zorana Panajotovića, načelnika Sanitarne inspekcije, u poslednje vreme nije bilo poziva građana zbog pokvarenog mesa. 

– Savetujemo građane da od prodavaca zahtevaju da meso samelju u trenutku kada ga kupuju jer se često događa da trgovci dodaju meso preostalo iz prethodnog mlevenja – naglašava dr Panajotović.