Telefonitis

Meštani jednog sela kod Aleksinca naravno da nisu čuli za „telefonitis”. Nisu krivi za to, jer nisu jedini. A ne može ni da ih zadesi ta bolest, barem za sada. Iz prostog razloga – nemaju telefone. Ništa zato, oni su organizovali protestni skup zbog toga što atar njihovog sela nije pokriven repetitorom mobilne telefonije. To što nemaju vodovod, ambulantu, biblioteku... manje im je bitno od repetitora. Žele ljudi da na ušima drže te male sprave i tako brže saznaju seoske tračeve, kretanje ovaca po livadama ali i ko je kome došao il’ nije došao na slavu! Kad nemaju fiksne, hteli bi makar ove pokretne telefone. To više nije moda, rekli su na skupu, to je potreba. Njih niko nije obavestio, a i malo je poznato, da su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije već naumili da registruju novu bolest pod nazivom „telefonitis”. Nema veze s mentalnim megaapetitom za višesatnim ćaskanjem, a ni s psihijatrijom, već s kožnim oboljenjem gljivičnog tipa. Dakle, permanentno višesatno pritiskanje ove male naprave na ušnu školjku uz kožu glave dovodi do znojenja čime se stvara pogodno tle za razvoj bakterija i gljivica koje stvaraju hronični bolni ekcem. A onda? Nema telefoniranja sve dok se opaka bolest ne pobedi ili ima telefoniranja, ali bolnog.

A svaki drugi stanovnik planete poseduje mobilni telefon.

Broj korisnika mobilne telefonije u svetu u aprilu prvi put je premašio tri milijarde. I to samo posle četiri godine otkad se pohvalio rekordom od jedne milijarde. I samo dve godine posle probijanja granice od dve milijarde. Prva mobilna mreža počela je s radom pre 17 godina, a danas posluje više od 700 mobilnih operatera u 218 država i pokrajina. Broj korisnika raste brzinom od 15 novih korisnika u sekundi, to jest 1,3 miliona na dan.

Najviše korisnika mobilne telefonije ima u Kini – 509 miliona, a svakog meseca priključi im se sedam miliona novih. Slede Indija (193 miliona i šest miliona novih korisnika mesečno) i Rusija sa 178 miliona. Po broju stanovnika u odnosu na broj mobilnih primat drži Crna Gora – tri komada po čoveku. Statistički, ako se desi da jedan Crnogorac nema slučajno mobilni, to odmah znači da onaj drugi ima šest na broju.

Dakle, mobilomanija se širi brže od pustinjskog vetra i prerijskog požara. Gotovo smo i zaboravili ono vreme kada su muževi kupujući mobilni telefon svojim ženama na poklon, verovali da su se one skrasile kod kuće. Jer, uvek kad ih pozovu, one su tu, jave se!

Rasprave o tome da li od mobilnih ima više štete nego koristi ili više koristi nego štete, već su presahle. Brojke demantuju skeptike. Mobilnim se rešavaju i ljubavni problemi, jer stidljivi, zaljubljeni mladići i devojke mnogo su odlučniji i hrabriji kada treba preko telefona da izraze svoje emocije i ideje nego u situaciji licem u lice.. Trudnice dobijaju savete SMS-om, izgubljeni planinari lakše dozivaju pomoć, tako da nekakav banalni „telefonitis” ne bi trebalo da ove naše iz okoline Aleksinca odvrati od nauma. Dajte im repetitor. A posle može i dom zdravlja.