Sloboda za taoca trgovinskog rata Amerike i Kine

Kćerki osnivača i finansijskoj direktorki „Huaveja” sud u Vankuveru je napokon odobrio da se brani sa slobode od optužbi i mogućnosti da bude izručena Sjedinjenim Državama istog dana kada je u Kini uhapšen jedan bivši kanadski diplomata i kada je Donald Tramp izjavio za Rojters da bi mogao intervenisati u slučaju protiv predstavnice moćne kineske kompanije ako bi to bilo u interesu Amerike i postizanja trgovinskog dogovora s vlastima u Pekingu.

Ako sve ovo deluje kao da je kombinacija pritisaka i zakulisnih pregovora urodila plodom u novoj rundi carinskog rata Kine i SAD, evo još jedne interesantne podudarnosti: poslovično dobro obaveštena agencija Blumberg je gotovo u isto vreme izvestila kako njeni nezvanični izvori tvrde da su Kinezi spremni da smanje carine na američke automobile. To je bio jedan od glavnih zahteva šefa Bele kuće kako bi se sprečio punokrvni trgovinski sudar dve najsnažnije privrede sveta.

Meng Vanžu je, istina, uhapšena po poternici SAD koja je tereti da snosi odgovornost za to što je „Huavej”, preko izvesne manje firme, kršio embargo na poslovanje s Iranom, ako ne i sa Severnom Korejom. Krivica koja se, međutim, takođe pripisuje „Huaveju” u američkim i, uopšte, zapadnim krugovima jeste to da je postao oružje Pekinga tako što navodno, pomoću svoje infrastrukture za telekomunikacione mreže koje, u skladu sa zvaničnim ugovorima, instalira u drugim državama, prikuplja podatke za kineske obaveštajce. Osim toga, gola činjenica da je reč o kompaniji koja zauzima sve veći udeo u svetskim telekomunikacionim šemama već je dovoljna da izazove nezadovoljstvo onih koji ne gledaju rado na bilo kakvo jačanje Kine, ponajviše u sektoru informacionih i drugih vrhunskih tehnologija, u kojima na Zapadu žele da zadrže primat.

Obuzdavanje Kineza u tom domenu je, dakle, ono što mnogi priželjkuju i mnogo više nego da oni nastave s kupovinom američkih automobila, tako da nema ništa lepše nego ako se nađe način da im se upozorenje pošalje na oba fronta, kako se hapšenje Mengove može protumačiti. Zatvaranje Kanađanina Majkla Kovriga utoliko liči na podsećanje Pekinga da se ni on neće tek tako povinovati, bar ne tako što bi potpuno izgubio obraz. Kovrig, nastanjen u Hongkongu, trenutno je angažovan u nevladinoj organizaciji pod nazivom Međunarodna kriza grupa (MKG). Optužnica protiv njega još nije ni obelodanjena, što je podbolo spekulacije da je posredi odmazda za hapšenje Mengove. Kineske vlasti su saopštile samo to da MKG nije registrovana u njihovoj zemlji te da je Kovrig „možda prekršio” domaće zakone.

Mengova, u međuvremenu, da bi izašla na privremenu slobodu, mora platiti depozit od sedam miliona kanadskih dolara, dok će pet njenih jemaca biti dužno da preda još tri miliona u imovini koju su dali kao zalog – ukupno, to je oko 7,5 miliona američkih dolara – u slučaju da ona pobegne. Do ponovnog izlaska pred sud šestog februara iduće godine, ona će nositi nanogvicu i biti kod kuće – poseduje nekretnine u Kanadi – od 11 do 18 časova svakog dana. Ako bude osuđena, potencijalno je čeka do 30 godina zatvora za svaku od pojedinačnih optužbi za razne finansijske prekršaje. Kineska vlada je možda imala još jedan podsticaj da popusti oko carina na američke automobile, koje navodno, prema Blumbergovim izvorima, planira da snizi s 40 na 15 procenata.

Sunovrat prodaje svih automobila na kineskom tržištu ne prestaje, javio je AP, prenoseći i komentare da je uzrok tome usporavanje privrednog rasta i strepnje da će se trgovinski rat sa Amerikom samo rasplamsati.