Sloboda, jednakost, bratstvo

Sigurno je da nema iole obrazovanog čoveka u Evropi, koji ne zna značenje  reči „Liberte, egalite, fraternite”. Pozivajući svoje građane u borbu za slobodu, jednakost i bratstvo, stvaraoci nove građanske, slobodoumne filozofije, enciklopedisti,  čije je glavno uporište  bilo francuski narod, pokrenuli su i ohrabrili talas građanskih revolucija, koje su stremile novoj viziji društva u čijem se centru nalazi slobodni građanin.  Posmatrajući aktuelna društvena zbivanja kroz prizmu istorijskog procesa, ne može se osporiti da parola „Liberte, egalite, fraternite” u sebi sadrži sve ključne odrednice slobodnog, demokratskog, humanog društva, a građani Francuske se ponovo nalaze na ulicama Pariza i drugih gradova u borbi za iste vrednosti. U međuvremenu, u protekla  više od dva veka, lestvica se pomerila naviše, tako da su shvatanja slobode, jednakosti i bratstva danas mnogo šira i zahtevnija nego  u vreme Francuske buržoaske revolucije.

Očigledno da ti viši zahtevi i očekivanja francuskih građana,  koji su rezultat civilizacijskog napretka, nisu ostvareni  i francuski radnici i građani su smatrali da ta civilizacijska dostignuća ne mogu da ostvare na drugi način. Naravno, nije u pitanju samo Francuska, već i Evropa i svet, koji se  više od jedne decenije vrte u začaranom krugu krize iz koje ne nalaze  izlaz. Nisam pristalica nasilja, ali mora se imati u vidu i to da ljudi ne izlaze od zabave na ulicu, da bi se sukobljavali sa policijom, bili polivani hladnom vodom na  mrazu, udisali suzavac, rizikovali živote. To se čini onda kada „kap prelije čašu” i kada se  shvati da nema drugog načina  i puta za promene. Uostalom, to smo imali prilike da više puta u proteklim decenijama tegobne tranzicije, vidimo i doživimo na našim ulicama. Celokupni sve radikalniji tok događaja, stalno me asocira na poznati stih našeg pesnika Branka Miljkovića, koji sebi, ali i svetu postavlja veliko filozofsko, moralno i obično ljudsko pitanje – Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj. Nažalost, istorija, kao i savremeni tok društvenih kretanja daju negativan odgovor na to pitanje.  Kako je vreme prolazilo, glasovi boraca za slobodu bili su sve tiši, pobednici su za sebe uzimali svu ili  veći deo osvojene slobode i čarolija slobode je brže ili sporije nestajala i  bivala zamenjivana ideološkim i političkim manipulacijama.

 To je činjenica sa kojom se već decenijama suočava savremeni kapitalistički svet. Izlaz iz takve situacije nije moguć bez prethodnog odgovora na pitanje – šta je to što sprečava savremeni svet da izađe iz ove krize i počne da gradi svet, koji će, kako se to lepim, modernim rečnikom kaže, biti bolje mesto za život.

 U tom cilju, potrebno je razjasniti neke stvari. Pre svega, jasno je da francuski građani nisu izašli na ulice zbog povećanja cena goriva. To možda jeste jedan od  neposrednih povoda. Ali glavni razlog je činjenica da je vlast u Francuskoj otvoreno stala na stranu buržoazije. Poremetio se odnos, odnosno relativna ravnoteža snaga sveta rada i sveta kapitala, na čemu se do pre nekoliko decenija temeljio socijalni mir. Posle nekoliko udaraca koje je pretrpela, buržoazija se konsolidovala i ojačala. To potvrđuje podatak o sve većoj koncentraciji bogatstva u sve manjem broju ruku, najbogatijih, najmoćnijih i najprivilegovanijih. Stub savremenih građanskih društava – srednja klasa sve se više  urušava. Istovremeno, opala je društvena moć levičarskih partija i sindikata, koji se nalaze pred velikim iskušenjem redefinisanja svojih ciljeva i nove, humanističke vizije društva, kao i stvaranjem novog modela organizovanja, koji će ih učiniti moćnim da te ciljeve i viziju ostvare. To je  imalo za posledicu da u Francuskoj, zemlji snažnog i uticajnog sindikalnog pokreta,  efikasnih i uticajnih mehanizama i prakse socijalnog dijaloga, visokog stepena građanske svesti, ali i u Evropi u celini, socijalno partnerstvo i socijalni dijalog zameni klasna borba.

Izlaz iz ove situacije leži u jednoj dobro poznatoj činjenici. Pre više od sto godina u Francuskoj je klasna borba, kao svoju tekovinu iznedrila socijalni dijalog i socijalni mir. I danas se, u promenjenim društvenim uslovima odgovor na konflikte nalazi u socijalnom miru i socijalnom partnerstvu. Jedino, što se mora izvući kao pouka – nema potrebe i bilo bi neodgovorno od svih aktera  industrijskih odnosa  da se za to plati tako visoka socijalna cena koja je plaćena pre jednog veka.

Centar za industrijske odnose Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista