Brčko želi da bude sedište Ustavnog suda BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Gradonačelnik distrikta Brčko Siniša Milić najavio je da će distrikt, nakon konstituisanja vlasti na nivou BiH, zatražiti da sedište Ustavnog suda BiH bude premešteno iz Sarajeva u Brčko. Milić kaže da bi to bilo „logično rešenje”, jer je Brčko po arbitražnoj odluci zajedničko vlasništvo Republike Srpske i Federacije BiH. „Na taj način, izbegli bi se komentari i ocene o tome da Ustavni sud radi pod pritiskom javnosti u sredini u kojoj je smešten, to jest Sarajeva, jer taj grad nije eksteritorijalan, već je deo Federacije BiH”, rekao je Milić medijima u RS. Podsetio je da su takve ideje bile prisutne i na početku formiranja Brčko distrikta čak i u krugovima međunarodne zajednice.

U Sarajevu je smešten najveći deo entitetskih institucija Federacije BiH kao i institucija Sarajevskog kantona, kao što je u Banjaluci najveći broj onih koje pripadaju Republici Srpskoj. Međutim, i zajedničke institucije BiH u najvećem broju su svoje mesto našle u Sarajevu. Izuzev nekoliko primera u kojima su važne institucije BiH locirane u sredinama izvan Sarajeva. Na primer, sedište najvažnije finansijske institucije – Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH jeste u Banjaluci, kao i Agencije za identifikaciona dokumenta (IDDEEA), dok je Agencija za istrage i zaštitu (Sipa) smeštena u Istočnom Sarajevu. Dominantan broj njih ipak je u smešten federalnom Sarajevu, a po nekim parlamentarnim polemikama koje su se u periodu njihovog uspostavljanja vodile u pogledu određivanja sedišta za zajedničke institucije – kada je traženo da to budu Banjaluka, Mostar ili neki drugi grad u BiH – stekao se utisak da među bošnjačkim političarima nema naročite spremnosti da se drugim sredinama ustupe da budu domaćini zajedničkim organima BiH.

„Bošnjaci nikada nisu bili zainteresovani čak ni za razgovor o decentralizaciji zajedničkih institucija. Nove institucije se odavno ne formiraju, ali za raspodelu sedišta postojećih nema zainteresovanosti u Sarajevu, niti su u ranije vođenim raspravama uvažavali bilo kakve argumente”, rekla je za naš list Dušanka Majkić, dugogodišnja parlamentarka BiH i novoizabrani srpski delegat u Domu naroda BiH.

Na primer, slična se polemika vodila i kada se zagovaralo osnivanje apelacionog suda BiH – kako Sud BiH ne bi sudio u prvom stepenu a potom i žalbenom postupku – ali su se bošnjački političari usprotivili predlogu da Banjaluka bude sedište institucije čije se formiranje tada zagovaralo, najviše iz Sarajeva. Iz RS su i tada takvu ideju predlagali kako bi se korigovalo uverenje da je pravosuđe BiH pod pritiskom sarajevske javnosti.