Pola veka bliskosti sa Katalonijom

Pedesetih godina prošlog veka Španija je bila relativno nerazvijena zemlja. Posmatrajući novac koji je sa turistima iz Severne Evrope pristizao na Azurnu obalu – „Kosta blava”, plava, odnosno azurna, obala na katalonskom – centralna Vlada Španije, sa Frankom, odlučila je da razvije severoistočnu obalu Katalonije, nazivajući je Kosta brava („Divlja obala”). Graničila se s Francuskom, pa su lako mogli da dođu i turisti sa auto-karavanima punim konzervi. Cela Španija uložila je ogromna finansijska sredstva u katalonski turizam. Ako se primeti sličnost sa razvojem jadranske obale na račun cele Jugoslavije, to je zato što je analogija validna.

Tu informaciju turista neće dobiti od domaćina tokom svog vikenda u Barseloni (M. Đurković, „Katalonija danas”, Pogledi, 17. januar 2019). Barselona je popularna destinacija i u njoj se održavaju brojni naučni i pseudonaučni kongresi. Neki postoje mahom zato da bi se na „meki” način regrutovali stranci za podršku nezavisnosti. „Identitetska” podloga seminara na koji je pozvan dr Đurković je jasna. Treba se setiti sličnog ponašanja domaćina raznih manifestacija u Sloveniji i Hrvatskoj osamdesetih. Meko regrutovanje neupućenih stranaca događalo se i u sve tri baltičke republike. To „ne pali” uvek: protivnik Katalonije nije pogodan poput komunističke Jugoslavije i SSSR-a.

Već od 1970. redovno provodim mnogo vremena u Kataloniji i drugde u Španiji kao naučnik. Evo samo nekoliko reči o Barseloni – jedinom gradu koji Đurković pominje. Tokom decenija, Barselona se modernizovala, ali i srozala. Nečistoća i galama, s turistima koji se kreću po Rambli u velikim agresivnim grupama. Kvalitet tapa („pinčo”) barova se survao. Grad je doista postao nemoguć za smirenu kontemplaciju njegovog šarma i arhitekture.

Barselona se trudi da kulturološki zadivi. Prisvaja Pikasa, koji je rođen u Malagi. Prisvaja Huana Miroa, koji je deklarativno usvojio Majorku kao svoju. Muzej Salvadora Dalija je u Figerasu, na severu Katalonije. Stranci hrle na poklonjenje Svetoj Porodici Gaudija, mada sam u razgovorima sa bezbroj njih, kao i sa lokalcima, otkrio da im se ne sviđa. Čak i mnogobrojne arhitekte rođene u Barseloni smatraju Gaudijevu smešu gotskog i art nuvo stila prepotentnom i nakaradnom. Svima smeta što grad nastavlja da Porodicu ružno dograđuje da bi povećao broj skupih ulaznica.

U Barseloni je mnogo siromašnih doseljenika iz Andaluzije i Ekstremadure koje ne interesuje nezavisnost. Oni osećaju da se taj pokret zasniva na tvrdnji o kulturnoj superiornosti: Katalonija je „Evropa”, a ostatak Španije je „Afrika”. Da li i to zvuči poznato bivšim Jugoslovenima? Ti ljudi ne interesuju građansku „elitu” petomilionske Barselone (koja zaslužuje navodnice kao u Beogradu); interesuje je profit od sveprisutne kultivacije brenda Barselone još od pre Olimpijskih igara 1992.

Kad se glasa o nezavisnosti u parlamentu Katalonije, naravno se ne navode rasistički, pa ni kulturni razlozi. Umesto toga, protestuje se zbog novca koji Katalonija „šalje u Madrid”, zaboravljajući da je uloga centralne vlade da pomogne siromašnim regionima. Govori se o jeziku, koji je navodno u opasnosti zbog dominacije kastiljanskog. Ali u Francuskoj, u Langedoku, katalonski je gotovo izumro, a na to se niko ne žali. Ne pominje se da ljudi u Valensiji, na Majorci i u Algeru na Sardiniji, koji svi govore dijalektima katalonskog, jedva razumeju izvorni jezik. Uostalom, kao da se zaboravlja da Katalonija ima ustavom garantovanu političku, ekonomsku, kulturnu i jezičku autonomiju u okviru Španije, uz mnogobrojne druge povlastice. Retko se pominje i šta sve Katalonija dobija od Evropske unije kao specijalni region u okviru Španije.

Dr Đurković se trudio da bude odmeren, ali je njegova saznajna osnova veoma ograničena. Ne znam da li je on naslovio članak „Katalonija danas” – što bi zahtevalo knjigu od bar 400 stranica.

* Profesor emeritus psihologije Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, glavni urednik časopisa „Art and Design Review”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista