Mesto nastanka srpske države izgleda sablasno

Kragujevac – Vojnotehnički zavod, mesto na kome se, osim oružja, kalila i srpska država, izgleda sablasno. Polupani prozori na Čaurnici i Mašinskoj radionici, koje su pune đubreta, govore o nemarnosti i sveopštoj zapuštenosti. Ali takvo stanje nije od juče, tako je već decenijama.

Uprkos apelima građana i medija, nijedna vlast nije preduzela ništa da se srede bar oni objekti koji su izloženi pogledu prolaznika i gostiju Kragujevca. Izgleda da je i država zaboravila na svoju odluku iz 2014. godine, kojom je kompleks Vojnotehničkog zavoda proglašen za kulturno-istorijsko dobro sa najvećim stepenom zaštite.

Već jednu deceniju po potpisanom protokolu, grad sarađuje sa nemačkom organizacijom GIZ na sređivanju Vojnotehničkog zavoda, prve fabrike oružja na Balkanu koju su gradile obe naše kraljevske dinastije, i Karađorđevići i Obrenovići. Pre nekoliko godina formirana je i državna komisija za uređenje ovog kompleksa, pod pokroviteljstvom (bivšeg) predsednika Tomislava Nikolića, ali ni to nije doprinelo da se stanje popravi.

Prva fabrika oružja na Balkanu koju su gradile obe naše kraljevske dinastije – Karađorđevići i Obrenovići (Foto B. Kartalović)

Samo nekoliko dana uoči 15. februara – Dana državnosti, i proslave 184 godine od donošenja Sretenjskog ustava (1835), prvog najvišeg pravnog akta postsrednjovekovne, moderne Srbije, prostor Vojnotehničkog zavoda izgleda tako da bi ga bilo najbolje nekako sakriti od očiju javnosti, pregraditi ga nečim da posetioci mogu da vide samo zdanje Stare skupštine, koje je uređeno i prilagođeno održavanju raznih manifestacija. Solidno izgleda i zgrada Knjaževsko-srpskog teatra, našeg prvog profesionalnog pozorišta koje 15. februara takođe obeležava svoj rođendan.

Pomenuti objekti – Vojnotehnički zavod, Stara skupština i Knjaževsko-srpski teatar – čine „sveto trojstvo” srpske države: vojna industrija, politika i kultura ili privreda, diplomatija i umetnost. Naši preci su se podjednako brinuli o sva tri segmenta, bez kojih su nezamislivi moderno društvo i moderna država. Jedan od tih delova – kompleks Vojnotehničkog zavoda iz 19. veka – potpuno je ruiniran i neupotrebljiv.

Bilo je sijaset predloga kako da se uredi i kome na korišćenje da se daju objekti Vojnotehničkog zavoda, ali od svih tih „velikih projekata” ostalo je samo đubre u nekada reprezentativnim zgradama Čaurnice i Mašinske radionice. Uprkos upozorenjima regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa sedištem u Kragujevcu, niko se nije pozabavio ni ugroženom statikom nakrivljenog dimnjaka, oko koga se svake godine na muzičkom „Arsenal festu” okuplja na hiljade mladih. U jadnom stanju je i objekat u kome je nekada boravio upravnik Vojnotehničkog zavoda.

Prema mišljenju kragujevačkih građevinaca, zapuštene objekte Vojnotehničkog zavoda moglo bi za mesec ili dva da sredi desetak majstora – dunđera, stolara, molera, ali se svaka lokalna vlast ograđivala od tako „prostog rešenja”, najavljujući svake godine još jedan „veliki projekat”. Do ovog Sretenja nemoguće je bilo šta preduzeti, možda dogodine.