Muzički meteoriti

Veliki Mlečni put je od preksinoć bogatiji za još jednu zvezdu lansiranu direktno s tašmajdanskog "kosmodroma" – "Zvezdu Granda". Dobro, možda je pre reč o meteoru, čiji uzlet ima mnogo teže posledice od eventualnog pada, ali nebeskom telu se "u zube ne gleda"...

U svakom slučaju, katarzično veče za Srbiju. Više u medicinskom, negoli u duhovnom smislu. Ali dobro, ako ništa drugo barem više ne moram da strahujem da će me i iz frižidera zaskočiti Saša Popović i njegovi raspevani, mlađahni meteoriti. Barem ne do narednog serijala te višemesečne svetkovine podsvesti.

Valja iskoristiti pauzu da se reše neka manje bitna državotvorna pitanja, tipa: predsednički i lokalni izbori, status južne nam pokrajine, raznorazna priključenija, standard sužnjih... Šta god se od toga stigne, dok ne počne jednako lobotomična šarada – "Veliki brat".

Znam da će me mnogi zbog ovih redova nazvati jeretikom i da bi silno voleli da im istrčim na nekom neosvetljenom pešačkom prelazu, ali...

Ćutao sam koliko sam mogao misleći da će, ako zatvorim oči, proći kao što u pijanstvu prođu beli miševi. Džaba. Ovo magnovenje se nije dalo...

Dosta više s licemernim objašnjenjima da narod to ište. Ište kad mu se tako silno nameće. U stanju je čovek da prihvati i sto godina života u tiraniji ali ga nemojte ubeđivati da je to ono što je tražio... Jednostavno, ovaj umorni narod može, zna i zaslužuje bolje od bezmalo svega  što mu se servira kao kulturološki obrazac. Ibarska magistrala je putni pravac, a ne stanje svesti...

Gore od svega je što sve to podvode pod očuvanje tradicije i kulturne baštine oni kojima je etnos sinonim za vruću prasetinu i hladnu jagnjetinu.

I dosta s jednako licemernom tezom da se pomenutim (i njima sličnim) serijalima, mahom jedva punoletnim takmacima, razvija takmičarski iliti sportski duh?!

Gladijatorski da! Takmičarski, samo u slučaju da se ona Kubertenova o "važnosti učestvovanja" preinači u: "Nije važno biti prvi, već je od životne važnosti stići pre drugog".

Mašu dečurliji "masnim" premijama i liciderskim lažama o balkanskoj dolče viti, terajući ih da zombirano ponavljaju kako su tu "samo zbog druženja". Efekat otprilike isti kao da trogodišnjem detetu date žilet da se igra a držite mu predavanje o tome kako je ružno psovati.

Evo za kraj najslikovitijeg prikaza svega o čemu sam pisao.

Tri devojčurka, u majicama sa likom svog favorita (jednog od "gubitnika"), neutešno su ridale tu, u blizini "kosmodroma", te katarzične noći.

– Pa šta sad da radi!!! – zapomagala je jedna od njih. Momčić, takođe u serijskoj majci, slegao je ramenima, pognuo pogled i pružio ka njoj flašu vina.

Možda škola, umalo da odvalim. Nije neko rešenje, ali eto da se prekrati vreme do narednog serijala.