Skadarlija krenula u susret letu

Reka ljudi slivala se niz Skadarsku ulicu, žuboreći kao vesnik leta. Žamor turista sa svih meridijana, s Dalekog istoka, Male Azije, Skandinavije i centralne Evrope, preplitao se s mirisom roštilja, domaćih rakija i glasovima hrapavim od dugih kafanskih noći. Čitav taj buket zvukova i boja sjatio se na otvaranje turističke sezone u jednoj od najpoznatijih i najposećenijih beogradskih ulica – boemskoj Skadarliji.

Uz zvuke „Svilen konca” skadarlijsku zastavu svečano je podigao glumac Stefan Buzurović.

– Imao sam tu sreću da se rodim blizu Skadarlije, da idem u školu blizu Skadarlije i da od četvrte godine igram u Narodnom pozorištu, nadomak Skadarlije. Bez Skadarlije ne mogu, ona je utkana u svaki momenat koga se sećam – rekao je Buzurović.

Podizanjem stega sa simbolima karanfila, štapa i žirado šešira, označen je početak letnje turističke sezone na kaldrmi oivičenoj desetinama kafana.

Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda, ističe da je mnogo toga učinjeno na uređenju ovog delića istorije grada, kako bi i narednih sto godina bio dostojno mesto okupljanja žitelja prestonice i njihovih gostiju.

– Nema jezika koji se ovde ne može čuti. Ali nisu samo stranci gosti Skadarlije već su to i oni ljudi koji su najvažniji ovom gradu – Beograđani – rekao je Popović.

Prigodan muzičko-scenski program izveli su glumci Ljiljana Jakšić, Vesna Paštrović i Milan Milosavljević, koji su sa Skadarlijskim orkestrom otpevali pesmu „Na kraj sela čađava mehana”. Program je vodio i goste dočekivao glavom i bradom Branislav Nušić, čiji je lik dočarao glumac Milan Milosavljević.

Druženje je nastavljeno na platou ispred Kuće Đure Jakšića, gde su dodeljena priznanja „Zlatno turističko srce” najboljima u turizmu 2018. godine.

Čovek kome su gosti bili kao rod rođeni

Na otvaranju ovogodišnje letnje sezone nije bilo Dragana Gligorijevića, dugogodišnje duše Skadarlije i čoveka koji je ovo mesto postavio na turističku svetsku mapu. On se na Cveti „preselio” u nebesku boemsku četvrt – da odozgo posmatra život na skadarlijskoj kaldrmi.

Gligorijević će biti upamćen kao jedan od osnivača velikog broja manifestacija koje su proslavile Skadarliju, poput „Šeširijade”, „Skadarlija festa”, „Festivala cveća”, „Varjačića”…

– Skadarlija ima nešto što drugi nemaju – dušu. Nismo mi poznati po gostoprimstvu, već po gostoljublju. To je jedno posebno stanje duha i naš karakter. Mi gosta ljubimo kao da je rod rođeni. To ne može da se nauči, to se oseća – govorio je Gligorijević, koji je bio i predsednik društva „Skadarlija”.