Vrh policije štitio švercere cigareta

Optuženi Miodrag Zavišić, bivši pomoćnik načelnika SUP-a Novi Sad, izjavio je na suđenju grupi Stanka Subotića Caneta da je vrh policije tražio od njega da obustavi istragu protiv švercera cigareta.

„Zoran Sokolović, tadašnji savezni ministar policije, rekao mi je da Državna bezbednost radi posao za vladu”, rekao je Zavišić.

On je izjavio da je novosadska policija 1994. godine radila na otkrivanju šverca cigareta, pa je tako došla do Mirka Vučurevića. Posle hapšenja Vučurevića, telefonom ga je pozvao Radovan Stojčić Badža, bivši zamenik ministra policije, zahtevajući da Vučurević bude pušten.

„Badža me pozvao da dođem u Beograd, u MUP. Tamo mi je rečeno da se na taj način probijaju sankcije i da pustim Vučurevića”, tvrdi optuženi.

Stojčić je ubijen je 11. aprila 1997. godine pod nerazjašnjenim okolnostima. On i njegov brat Siniša Stojčić označeni su kao organizatori jedne od više grupa koje su se bavile švercom cigareta.

„Ne poznajem Subotića. Tek posle pogibije Badže, čuo sam da je moguće da je on organizovao tu likvidaciju. To mi je 1998. godine rekla Badžina supruga, inače, moja kuma”, kazao je Zavišić dodajući da je znao da je Subotić dolazio u MUP i da se o njemu pričalo kao o čoveku koji radi za Državnu bezbednost.

Mirko Vučurević, koga je Zavišić pomenuo, u izveštaju akcije „Mreža” označen je kao jedan od ključnih ljudi u krijumčarenju duvana devedesetih godina. Danas je vlasnik fabrike satova „Nivada” u Švajcarskoj, fudbalskih klubova Budućnost i Banatski dvor, izgradio je školu, crkvu i puteve u tom kraju, a jedan stadion kod Zrenjanina nosi njegovo ime.

Zavišić, kome se na teret stavlja da je sprečavao istragu protiv švercera cigareta, kazao je da je 1995. i 1996. godine došao do informacija da se u magacinima u Futogu i Rumenci nalazi velika količina cigareta. Oba puta je, kako kaže, Dragan Ilić, u to vreme načelnik Uprave kriminalističke policije Srbije, tražio od njega da „obustavi akciju i povuče ljude” jer je reč o robi Državne bezbednosti.

„Zvao me je Zoran Sokolović i rekao mi da postupam po naređenju njegovih saradnika, da on stoji iza tih naređenja i da DB radi za vladu. Da sam odbio ta naređenja, najmanja posledica bilo bi to što bih ostao bez posla”, rekao je Zavišić.

On je kazao da je veoma poštovao „pokojnog gospodina Vlahovića”, koji mu je mnoge stvari ispričao, pored ostalog, i da „treba da ga likvidiraju”. Zavišić nije rekao ime ovog čoveka, ali se pretpostavlja da je mislio na Miodraga Vlahovića, inspektora beogradske policije, koji je bio veoma blizak Radovanu Stojčiću, a ubijen je 11. marta 1998. godine, takođe pod nerazjašnjenim okolnostima.

Optužena Ivana Olujić, koja je za sebe rekla da joj je estradni nadimak Oluja, novosadska pop pevačica, negirala je optužbe da je posredovala u nalaženju magacina za skladištenje švercovanih cigareta Subotićeve firme „Mia Ub”, kao i u kontaktima između kupaca i prodavaca i da je isplaćivala zarade zaposlenima u magacinu „Metalum” u Rumenci.

„Ja sam pevala u kafani ’Dunav’” na Ribarskom ostrvu i bila sam zvezda u Novom Sadu. Imala sam 26 godina i tri snimljene ploče. Jedne večeri gost u kafani bio je Badža. Za vreme muzičke pauze, on je prišao mom stolu da me pita da li znam da li u blizini može da se iznajmi neko skladište”, ispričala je ona.

Olujićeva je objasnila da su pregovori o nalaženju magacina kasnije nastavljeni između njenog prijatelja Saše Vujića i optuženog Nikole Miloševića, kome se sudi u odsustvu, jer je u bekstvu. Dodala je da je kasnije odlazila sa Vujićem u magacin, ali da nije ulazila zbog svojih visokih potpetica, u kojima nije mogla da „štrapacira po skladištu”, već je ljudima ispred delila autograme. Kazala je i da je znala da su u magacinu cigarete, ali da je verovala da je „sve legalno”.

Ivana Olujić je objasnila da je ona školski primer kako prolaze „neposlušni svedoci”, tvrdeći da je izvesni inspektor Pušić još na saslušanju 2003. godine tražio od nje da lažno tereti Milana Milanovića Mrguda, koga je opisala kao „čoveka sa toplim očima”.