Magična balerina

Kako predstaviti životno delo naše primabalerine Ašhen Ataljanc u granicama jedne legitimne snage ubeđivanja da jeste ono pravo koje svi živo osećamo. Otmene distance, u traganju čežnje za smislom, verom u telo koje priča, i svoj duh, Ašhen Ataljanc je otelotvorila slike tela: Labuda, Kraljice vila Mirte, Žizele, Aurore, Kitri, Isidore, Margerite Gotje, Dalile, Devojke u Malerovom „Vaskrsenju”, Karmen, Lize („Uzaludna predostrožnost”), kao i u baletima „Zimski snovi”, „Slike”, „Song”, „Božanstvena komedija”… Ali i sa uspehom na evropskim scenama baleta Državne opere u Berlinu, Minhenu, Italiji sa kompanijom Aterbaletom, tj. njenim solističkim nastupima Mlade u „Svadbama” Stravinskog i u „Kantati” na sceni našeg Sava centra.

Ašhen Ataljanc se nije zadovoljavala spoljašnjom lepotom, sjajem, glamurom svoje sceničnosti – darom po sebi, već je znala da razdvoji vladanje zanatom – tehnikom kao okvirom svojih ideja u pronalaženju sebe kao umetnice. Iskočila je iz koloseka običnih i lako dostižnih svedočanstava, prepoznala je obmane od stvarnog iskaza biti u sebi sažetija i usredsređenija ka približavanju Sfinginoj tajni umetnosti. Upravo to je uokvirilo njenu životnu psihološku sličicu harizmatičnog karaktera hipnotičkog dejstva da je nazovemo „nedokučivom čarobnicom”, magičnom balerinom živog svog lica, besprekornog dela maštovitosti i pronicljivosti.

U opštoj istoriji srpskog baleta Ašhen Ataljanc je jedina naša balerina ovenčana svetskim priznanjem, osvojivši prvu nagradu na svetskom baletskom „Takmičenju parova” (Japan, Osaka, 1991). To je činjenica koju naši istoričari baleta, hroničari, kritičari nikako ne smeju da zabrave, poriču, negiraju, neutrališu aksiomom simpatije „miljenice publike”, jer upravo to simbolizuje njen život na sceni, vrednovan ne samo kvalitetom već količinom gledalaca, sa grozdovima publike koja „visi” pod lusterom plafona Apolonovih muza.

Sa znanjem i osećanjem o značenju drugog, Ašhen Ataljanc je u radu sa decom, mladim i talentovanim učenicima osnovala svoju baletsku školu obeleženu visokim estetizmom, stilskom prefinjenošću klasične i savremene igre, produhovljenog i temeljnog poznavanja zanata – tajni baleta.

Nagrada za životno delo Ašhen Ataljanc ima opravdanje u njenom ličnom humanističkom građanskom angažmanu za svetlosti pozornice, u vremenu pod bombama 1999. godine kada su u našoj zemlji targetirani ljudi samo zato što su Srbi... Ašhen nam se baš tada vratila – vedra, radosna, hrabra Kitri darujući nam jednu noć ka svetlu za daljine.

Nagrada za životno delo Ašhen Ataljanc sadrži sve to, i nešto više. Treperi, oživljava i presipa se u korpusima svedočanstva kolosalne svesti o ovoj našoj nacionalnoj umetnici balerini koja je podigla hram koji će i sutra nositi sa sobom, ali i dalje bez nacionalne penzije koja joj pripada po prirodi i veličini, pothranjena objektiviziranim kolektivnim osećanjem koje je nemoguće zaobići.