Lepote predela i ljudi

Miroslav je po ocu Ličanin, ali je rođen u Čačku, u krilu Šumadije. Liku nosi u srcu, a na umetnički način, fotoaparatom, istražuje mnoge delove naše prostorno sve manje, ali još nedovoljno poznate domovine. Kako je njegov otac Mihailo, kao vojno lice, službovao po različitim mestima, tako se i porodica selila, pa su posle Čačka i Užica dospeli u Beograd. Sestra je krenula na studije medicine, Miroslav - poljoprivrede, agroekonomski smer. Po završetku studija, zaposlio se 1982. godine u beogradskoj Agrobanci gde i sada radi u sektoru za marketing. Posao jeste dinamičan, ali Miroslav je još dinamičniji.

Umetnička fotografija ga je zainteresovala još u detinjstvu, jer je i njegov otac iz hobija posmatrao život kroz objektiv. Kao strastveni fotoamater, bio je predsednik kluba fotoamatera. „Pelcovao” je i sina, koji je nastavio očevim stopama.

Fotografija je i zanat i umetnost. Ako se u onome što je na njoj zabeleženo traži estetski doživljaj, onda je umetnost, a primenjena u funkciji neke ideje ima i praktičnu, zanatsku ulogu. Zanat se u svakom slučaju mora poznavati da bi se realizovala ideja koju fotograf ima na umu. Sam je otkrivao tajne igre svetlosti i senki, odnosa figure i pozadine, zlatnog preseka...

Fotografisani fotografi

- Ko se bavi fotografijom, duže živi. Čuva svoje uspomene, beleži lepe i važne trenutke iz života, i proživljava ih ponovo gledajući fotografije - kaže Miroslav.

Fotografije radi po ciklusima, usmeravajući pažnju na određenu temu. Do sada ih je bilo dosta. Među njima i sasvim neobična: „Fotografovo fotografisanje fotografa”! Radoznali majstor fotografije doveo je u nepriliku kolege stavljajući ih pred objektiv. Od načinjenih zapisa nastala je izložba u beogradskom SKC-u 1977.

Selo je bilo njegova sledeća tema, tako da je Srbiju prokrstario uzduž i popreko, beležeći ne samo lepotu pejzaža, već i portrete ljudi, običaje, stare zanatlije i njihov espap... Našlo se tu licidera, kačara, opančara... Predojević smatra da je Srbija izuzetno lepa i zanimljiva zemlja, a najveću njrnu vrednost predstavljaju ljudi - gostoljubivi, sa zdravim odnosom prema životu, prirodni, spontani, dobrodušni. Bilo mu je zadovoljstvo da ispred seoske prodavnice, uz flašu običnog piva, sa meštanima razgovara o svemu i svačemu.Za mesta koja je posećivao ne postoje paket-aranžmani. Onaj koji je radoznalog duha, istražuje sam, vođen vlastitim interesovanjima. Posebno su mu za srce prirasla područja zlatiborsko-zlatarskog kraja sa Sirogojnom pre svega, pa valjevski kraj, Povlen i Maljen, a po lepoti i zanimljivosti ne zaostaju ni južna Srbija, Leskovac. Vranje, vlaški krajevi intetresantni koliko i njihovi običaji.

Okrznuta istina

Kako mu je blizak moto Iva Andrića da se „zvezdanog neba i ljudskog lika čovek nikako ne može nagledati”, logičan je bio njegov sledeći ciklus - lepota žene. Dvanaest godina je pravio kolekciju portreta žena različitih zanimanja i profila - od glumica i umetnica poznatih svima, do bankarskih koleginica poznatih samo njemu. Namera mu je bila da pokaže na koji način „vidi” modernu, mladu ambicioznu, ženu u Srbiji. Lepota nije u prvom planu, već ličnost i osobenosti portretisanih žena. Na slikama su i balerina Ašhen Ataljanc, pijanistkinja Marina Arsenijević, novinarka Duška Jovanić... Pošto nije laskao sebi da će uspeti da otkrije sve tajne ženske prirode, ciklus se zove „Okrznuta istina”.

Svoje viđenje kultnog sabora u Guči predstavio je ciklusom fotografija „Svetlopisani dragačevski trubač”. U SKC-u je bilo izloženo 122 fotografije na kojima su se, u njemu omiljenoj crno-beloj tehnici, prikazani ne samo trubači i orkestri, već i domaćini Sabora, pojci, harambaša, zdravičar... To je na neki način kolektivna lična karta Dragačevskog sabora. Za razliku od živog pokreta, svojstvenog fotografijama sa temom Guče, na njegovim foto-zapisima učesnika Sabora caruju mir i tišina - bar za trenutak. Miroslav se interesuje za muziku našeg podneblja kako bi što bolje razumeo naše ljude.

Crno-beli svet

(/slika2)Iako smo uveliko u eri digitalne fotografije, Predojević se još drži klasične foto-tehnike i uživa u zvuku škljocanja fotoaparata. Film je po njegovom mišljenju materijalni dokaz da ste nešto uradili. Crno-bela fotografija ga zanima i iz kreativnih i praktičnih razloga. Smatra da je dublja, suštastvenija. U tom slučaju je čitav proces pravljenja fotografija pod njegovom kontrolom. Kolornim akcentima skreće pažnju na ono što želi da istakne. Ranije je poznatom starom tehnikom ručno bojio takve detalje na crno-belom filmu, dok danas skeniranu fotografiju obrađuje kompjuterski u fotošopu.

U sektoru za marketing često ima prilike da zahteve posla spoji sa hobijem, a rezultat su brojni ilustrovani i nagrađeni kalendari. U planu mu je nova serija fotografija sa detaljima iz svakodnevnog života: prodavci sladoleda, svirači, baloni u dečjim rukama... „Lajf” fotografijaomogućava da se ovekoveče ti treptaji života, da se očuva to malo naše duše.

Fotografija je ključna stvar u životu Miroslava Predojevića. Važna mu je koliko i vazduh. Bez nje bi se, kako kaže, ugušio u svakodnevici. Fotografijaje za njega i izazov, i relaksacija, i kreativni zadatak...

Iako je majstor fotografije, učesnik 250 izložbi, dobitnik brojnih nagrada, najvećim priznanjem smatra kada na nekoj kolektivnoj izložbi posetilac prepozna njegovo delo iako je nepotpisano! Tada je siguran da je uspeo da stvori prepoznatljiv „rukopis”.